Учитељ

»

96 Учитељ

——

„usavršavaju, oblagorođavaju materiju u sebi i potomstvu. Živeti usavršavajući se — znači biti čovekom“.!!) Škola mora da se pomiri sa životom, da bude rukovodilac života na putu u budućnost. Specijaliziranje dokazuje samo slabost naše snage, slabost volje, slabost ljubavi prema istini i čovečanstvu.13)

Pirogov, dakle, hoće tesnu organsku vezu između života i škole. „Ako pravo obrazovanje priprema čoveka za.život, onda i

škola i nauka izvan njega nisu potrebne. Tako isto i život bez .

škole i nauke nema smisla. On bi bez njih stajao na iednom mestu, ili išao nazad. Škola i život su jedna nedeljivost, jedna celina. Učiti se i živeti jedno je isto. Ako je, pak, život odraslih potčinjen određenim zakonima, koje kazna narušava, onda i život učenika ima svoje zakone, sa kojima se moraju saobražavati ne samo deca, no i odrasli.“!“).

Prema tome svaki pokušaj, da se deca vaspitaju izvan života i njegovog uticaja, osuđen je unapred na neuspeh. Život prelazi zidove škola, ulazi u njih, ne gledajući na prepreke. Njega cene i vaspitači. Za to svako organizovanje škole Izvan života i veze sa životom t. |. oranizovanje škola bez veze sa sredinom u kojoj su se rodila i u kojoj moraiu rasti, lišava decu onog dragocenog materijala, Koji je neophodan ze umno i moralno razviće. Takvo organizovanje škola smeta deci da postanu građani. Vaspitanje u školama bez veze sa životom svodi se, po rečima Pirogova, „na strogo održanje disciplinskog poretka, koji se dotiče samo obredne strane života. Ko nije poznat sa prirodom mladosti taj ne zna kako ona nepriiatelski gleda na spoljni pritisak, kad ovaj·ima za cilj samo održanje forme. Dete podnosi pritisak, ali u duši (ај: protest i nezadovoljsivo.“1“)

Pirogov ije ogorčeni protivnik ranijeg sistema pansionata internata i uopšte zavoda alumnatskog tipa, ali. njegove misli i osuda važe, u mnogome, i danas. I danas nije potpuno usvojena

misao, da deca moraju vremenom postati ljudi i građani u pravom

smislu ove reči i da se oni za život ne mogu spremati udaljeni od života. Šta više i danas se malo vodi računa O poznavanju dečje prirode, te se na decu primenjuju one mere, koje se oštro

11) Isporedi pom. delo Afonskog str. 57. "0 SOC. Pir. str. .285.-i 286.

1) Isporedi Soč. Pir. 286 i 287,

19). 200, Ри, зб. 397 1 598,

ovaa NA ZN ANE a ar i: O A