Учитељ

98 Учитељ

se skriva dubok vaspitni elemenat. Ko ne ume njime da se koristi, tai još ne zna svojstva nauke i baca iz ruku polugu, kojom može lako da podigne svaki рокге 5)

Na svaki način složićemo se svi u tome, da OVO nije panegirik nauci. #W. Pirsoh u studiji Naaka i obaveze građanina} nalazi u hauci golemo sredstvo za razviće društvene moralnosti, težnju ka istini, pravdi u socijalnim i političkim odnosima i uopšte građansivenosti — u čoveku. Posredno ili neposredno, veli Pirson, svaki građanin mora naći odgovor na bezbrojna pitanja socijalna ili vaspitna, koja ističe savremeni život. On oseća potrebu za rukovodiocem pravca svoje sopstvene aktivnosti ili u izboru svoga predstavnika. On oseća da se nalazi u užasnom lavirintu SOCiialnih i vaspitnih zadataka i ako njegova plemenita savest ne pusti glas, on zna da ovi zadaci ne mogu bili rešeui s njegovog ličnog gledišta, rukovodeći se samo ličnim shvatanjem. On je pozvan da nezavisno sudi, nezavisno od svih ličnih osećanja i moliva, a suđenje mora da bude izazvano onim, što mu izgleda pravo u interesu društva i njegove celine. Savremena nauka predstavlja sobom nepristrastan vaspitni sistem, osobito prilagodan za razviće građanskog duha. Iz ovog izlaganja, nesumnjivo izlazi, da su radnje osnovane na pojmovima o pravdi i istini f. i. da su moralne, te se onda i pojam o pravom građanstvu sliva s pojmom o pravoj moralnosti, a pojam čovek s pojmom огадапт.

Pirogovljeve misli o vaspitnom značaju nauke izrečene su u ono doba, kad su u Rusiji zasijali prvi zraci građanstva i kad mu je izgledalo, da one možu naići i na potpuuo realno ostvarenje. Međutim, stvarnost je obmanula zamisli idealiste naučnika i niegove ideje o čoveku-građaninu, ггадапзкој moralnosti i razviću građanstva putem škole i nauke u deci, postale su ne samo mašta, no i državni prestup, kako veli 4. Moščanski,!') |

Na svaki način izneti principi pedagogike Pirogova uslovljavaju

glavne elemente školske organizacije. Pretpostavka je, daje cilj obrazovanja stvoriti od deteta čoveka — građanina. Prema ovome se sva ograničenja, koje trpi sloboda misli, moraju odbaciti. Građanin može biti samo slobodan čovek, jer se prinudom ne stvara slobodan čovek, Nauka ima samo jednu „prinudu“, a to su zakoni

15) Isporođi Soč. Pir. I, str. 394—395 i 312. 1) Časopis „Pycckan Mpicnb“, 1905. g. NS 8 i) Ispoređi „Pyccg. HI“, NŠ 11 za 1906. g. s'f. 36 i 87.