Учитељ

РРА

јединствена обучна основа за основне школе 103

две године, па ће поради тога у таквим крајевима и први уџбеници (Почетнице, Буквари и Читанке) бити сложени према народном говору. У овоме случају мислим нарочито на Словенију, где ће се истом у трећој години полажења школе почети постепено упознавати ученици с књижевним говором. Мислим, да овај захтев није превилик, јер држим да нема Словенца, који неби хтио да потпуно влада књижевним говором, и да може према томе успешно учествовати у сваком звању и сваком јавном раду читаве наше домовине, т. |. да се и по говору осјећа правим чланом велике наше народне заједнце. У даљним годиштима од трећега у Словенији би били одређени засебни сати, у које би ће обрађивали остали предмети, но говор би у тим одређеним сатима био наизмјенце књижевни и словенски. Према тому би имали бити извјесни чланци и у оном делу читанака, који служе литерарном образовању, као и они, који служе за допуну стварним наукама, написани књижевним говором, и то у оба писма и ћирилицом и латиницом. У свим осталим крајевима наше државе ово је питање знатно лакше, па би свагђе бев изузетка већ у првој школској години требао да превлада књижевни говор, а у свим даљним годиштима било би вежбање у говору, T. | говор свију предмета исључиво. књижеван. B) Почетно читање и писање.

Будући да имадемо два писма, којима се служимо у писменом говору, потребно је, да се код израђивања јединствене обучне основе осврнемо и на тај део језичне обуке.

У нашем књижевном језику вреди начело: ПИШИ онако, како говориш, па је према тому и удешен наш алфабет или азбука. 33 сваки глас, који се чује у говору, имадемо нарочит знак. То је веома знатна олакшица у почетном читању и писању, па према тому наша деца за првих месеци полажења школе свладају прве техничке тешкоће, упознаду мала слова и могу да их сабиру у слогове и ријечи. Борба око изграђивања метода, по којима се учи почетно читање и писање нема поради тога оно значење, што га има код других народа, који друкчије пишу, а друкчије говоре и који према томе немају за сваки глас посебан знак, него спајају знакове за извесне гласове, Енглези, Французи, Немци, па и неки наши славенски народи као на пр. Руси, имаду управо у томе знатних тешкоћа.