Учитељ

150 Учитељ

ВБ) СББРАНИ Х — А) Немачких — 5

Volkserziehuhp: Eine Erneurung Erziehunoswissenschaft in Umrissen. Mit finf Figuren und einer Tabelle. Berlin, Dresden & Leipzig, Verlag von L, Ehlermann 1921, crp. од 223. од Д-р В. Лаја.

— Наставак. _ Д-р Лај овако извршује ту задаћу (у преводу).

А. Животна заједница и дело.

Сваки је човек жижа једне васпитачке живошне заједнице. Њезина суштина јесте психолошко јединство наизменичних. дејстава, што постоје између људи и других гласова животне. заједнице. Сврха васпитаних наизменичних деловања је одржавање и развијање личности и животне заједнице. Личност и животна заједница јесу оба пола, око којих се креће васколико васпитање. Овде је могуће веома много чланова, врло пуно пуно врсти наизменичних дејстава.

- Д-р Лај овако рашчлањује животну општнос:

1. Пртродна област, природни живот у животној заједници:

а) Околина: тло, вода;

6.) Клима: ваздух, светлост, топлота;

в) Биљни и животињски свет.

2. Социјално поље, културни живот животне задруге:

а.) Појединчани људи; _

6, Скупно задругарство и њезине појединчане заједнице.

Свако наизменично дејство састоји се у последњој линији из деловања једног гласа на особу и односно повратно деловање особе на животну заједницу. Оба ова деловања испољавају се у човеку као надражај, природа и покрет (кочења покрета, акција жљезди). Све јединице од ушиска (упечатка, импресије) прераде (исте лекције) и израза (експресије) зовемо радњама. Др Лај дели радње у ове главне врсте:

1. Рефлексне радње: Утисак, прерада и изражај обављају се бесвесно, физиолошки и само изражај може бити свестан као покретан опажај.

2. Нагонске радње: Утисак, прерада и изражај се врше несвеено. Између утиска и изражаја делује само један мотив, тако да није потребно никакво размишљање и одлучивање.

3. Вољне радње: Између утиска и изражаја (испољавања) делују два или више мотива, тако да се огледа неко размишљање, нека врста „борбе мотива, избор и одлука“. Вољна градња активне педагогије (Таградарорк), састоји се из спиралног јединства опажања — прераде — излагања — опажања, а садржава рефлексне и нагонске радње и у животној заједници представља наизменично дејство. У овом смислу то називамо чином или делом (таг).

•