Учитељ

152 Учитељ

В. Начела васпитања.

Васпитање је руководство развића телесних и душевних диспозиција, радња и њихових органа за јединство личности. Извесни надражаји и радње морају се појачати и увећати, други се опет морају кочити.и ослабити, но све то треба удесити у једно хармонијско многолико јединство, Човек не може схватити и природонаучно и културнознанствено, а и даде се објаснити према узроцима и оценити према сврхама. Стога наука о васпитању треба да за вођење телесног и духовног развијања изложи и природно знанствене и културно-научно напутке као идеје водиље.

Д-р Лај даје ове иреје водиље:

1. Телесно-научне пдеје водиље за природо-сходно развиће које одговарају природним законима:

а) развиће и самоуправљање (пратежња),

6) самоодржавање и саморазвијање,

_ в) диспозиција и наслеђе,

г) прилагођивање и наизменично деловање,

д) рачвање и устабљивање (укорењивање).

е) претварање и упоредност антогенетичког (појединачног, индивидуалног) и филогенетичког (расног) развића, |

ж) стицање наслеђеног,

в) раса и народ. -

42. Духовно- научне идеје водиље за културно васпитање које одговарају културним вредностима јесу:

а) чулне, условљавајуће вредности или угодне ваљаности;

6) духовне, неуветне вредности или стварне ваљаности које савлађују праву културу:

а) здравље и народна снага,

6) штедња,

в) истина,

г) лепота,

д) доброта,

e) светост, завршна ваљаност која обухвата и прожима све остале вредности и ствара многолико јединство ваљаности.

Душевну полеђину човечију образују диспозиције за неуветне, чисте васпитаности и њихово многолико јединство у "ономе што је свето. Личност у којој делује или јавља многолико јединство називамо ваљано, религијско или савршено. Циљ васпитања је: ваљана личност у ваљгној животној заједници, а пут који води овом циљу јесте пут од породице кроза племенство и народност ка чистом човечанству. -

Г. Врсте васпитања.

Васпитање је ваљано развојно својство рефлектних нагонских и вољних радњи а испољава се у овим облицима: