Учитељ

Почетно читање и писање 189

уклањају, а речи остају. Вероватно, да овакав начин рада код глувонеме деце показује боље резултате, него ако би се почело од појединих слова. То долази отуда, што је појам о гласу и: слову веома тешко дати глувонемом, је су то апстрактни појмови, којима не одговара ништа у конкретном свету, док је појам о целој речи лакше дати, јер су целе речи асоциране са предметом, појавом, радњомит.д С друге стране, појам о слову има за основицу појам о гласу, који се само добија преко чула слуха, а глувонеми немају тога чула, те је и то разлог, да се код њих не може почети гласом и словом; међутим појам о речи има за основицу представу о конкретном предмету, појави, радњи, која се добија преко чула вида, које имају глувонеми. Мада је ова метода, како нама изгледа, подесна за глувонеме, то не може бити разлог, да се она усвоји и за нормалну децу. Захтевати од нормалне деце, да одмах, још у почетку, схватају утисак целокупне написане речи, претерано је и немогуће. Схватањем утиска целе написане рече могу читати само одрасли, а почетници, док дођу до тога ступња, морају се дуго времена вежбати, почевши од спорог шчитавања, па идући ка све бржем и бржем читању. Према свему овоме, ова се метода за нормалну децу не сме употребити, и ми верујемо, да ће се ретко наћи ко од наших наставника, који би покушао и по њој радити, јер она захтева једну немогућност: да се почетно читање стави на исту основу са читањем одраслих. |

Из завода за глувонеме води порекло и фономимичка метода. Њена је главна одлика: везивање гласова са мимичким покретима. Присталице ове методе сматрају, да ће се веће интересовање пробудити код деце, ако се поједини гласови вежу за извесне покрете, који у том случају служе као жива садржина за памћење гласа. Ти су покрети представљени и нарочитим (сликама и цртежима тако, да свако слово има и своју мимичку слику — цртеж и прво читање врши се на словима, поред којих стоје и мимички цртежи, који њима одговарају. Давање појма о гласу аналитичко-синтетичким путем, они сматрају као једну апстрактну радњу, сухопарну за ученике и без стварне садржине. Ради буђења што јачег интересовања за поједини глас, измишљају згодну причу, која се завршује појавом дотичног гласа, у вези са одговарајућим по- .