Учитељ

Књижевни преглед 211

господарство имало је у току векова различите тенденције. Ту спада онај економско социјални систем код Грка и Римљана, који је сматрао човека као роба, као једну ствар, и по коме су само богаташи били слободни људи. Затим је Хришћан-_ ство тај систем разрађивало по своме схватању, да смо сви постали од једвог оца и да према томе треба да имамо и подједнака права. Најзад је дошла модерна теорија о потпуној не само политичкој и економској већ и васпитној једнакости. Ову последњу фазу почела је Француска Револуција од 1789 год. која је отворила путеве радикалне трансформациј» свих односа међу социјалним класама и истакла циљ побољшања моралних и економских услова народних. Са Француском Револуцијом почео је прелаз из једног друштва, које је хранило душу и интелекат мањине, у друштво опште једнакости, које има да развија свест о социјалној потреби да цео народ учествује у заједничком економском и културном подизању; почео је препорођај школе и наставе установом бесплатног и обавезног школовања и од Марабо до Сопдогсега од ТаПеугапда до LeреПеНгга, видимо читаву серију закона и рефорама за напредак наставе и васпитања. Цео 19. век био је век васпитно-инструктивне еволуције према оним теоријским принципима, које је изнела педагогика са осталим социјалним наукама.

Али Француска Револуција, која је требала са прокламацајом човечијих права да пружи свакој индивидуи једнакост у свима односима, није успела да осигура сну економску једнакост, која је неопходна за васпигање и наставу па према томе није успела ни да пружи целом народу комалетно учествовање у социјалном животу. Оџет је почео да васкрсава онај гвоздени закон свих времена и друштава о господарству мањине над већином и ми смо се нашли пред аспирацијама Толстојевим за једну социјалну једнакост, пред економскосоцијалним доктринама Сент Симона и Маркса и пред захтевима социјалне педагогике: да су васпитање и настава успешни само онда ако почивају на здравим економским условима И ако је модерна школа организована на стварном принципу рада.

Школа је неминовно најбољи институт за васпитање и наставу, али је њена акција на сиротније социјалне класе често често пута парализована утицајем рђаве породице и рђавог друштва и она није успела ни до данас да подигне народ из