Учитељ

226 Учитељ

после толико времена). Обрада букварске наставе без употребе, ма и најпримитивније словараце јесте заморна и за учитеља и за ученике, а поред свега тога даје сумњиве резултате, Напослетку, по свом значају словарица превазилази и вредхост буквара, који је по мишљењу професора Ал. Марића само једна сметња развијању праве писмености!) Дакле, потреба словарице јавља се као нешто неопходно, као нешто нужно. Како је „Спајачица“ Миркова ограничена, јер се помољу ње могу спојити највише два гласа, значи операција је њом и сувише скучена, стога се и јавила тежња кораком унапред. Тако је у последње време букварска настава добила два знатна прилога. Ови прилози нису ништа друго до ли врста апарата, један је од њих добио доста бомбасто име: „Кинемотограф.“ И једном и другом главни је задатак да се омогући природно шчитавање, од чега зависи прави успех како у ! разреду, исто тако и у осталим разредима основне школе, Јер ће се са добрим основом у првом разреду основ. школе, са успешним савлаЂивањем букварске наставе — која је по мом уверењуосновној школи — успети да се благовремено наметне љубав према књизи, чиме се у многоме излази у сусрет једном од главних задатака основне школе, _

Поред „Кинемотографа за шчитавање“ кога је контруисао Светислав Радоичић и објавио као свој патент прошле године, добили смо нешто доцније много простији и једноставнији строј са истим задатком од Душана Живојиновића, учитеља у Панчеву. Са овим последњим апаратом и његовом употребом имао сам прилике да се упознам јесенас, крајем септембра, када је г. Живојиновић позвао на приказ свога проналаска све учитеље — војнике са службом у Панчеву. Овом апарату као и „Кинемотографу“ Радоичића изгледа да је служила ва полазну тачку „Спајачица“ Миркова. Изгледа да су и један и други обрађивали Сукварску наставу, „методом непосредног разумљивог читања“, тачније: фонографичком методом, па увидевши главни недостатак „Спајачице“ желели су да га отклоне, Требало је „Спајачицу“ оспособити ва спајање преко два гласа у један слог, па потом и спајање слогова у вишесложну реч. Али како се са том жељом све више одступало од конструкције „Спаја-

1) „Теорија и пракса и у генов, школи“ П св, штампано 1923, год.