Учитељ

Проблем религијске наставе 333

Можемо ли се користити искуством Имамо га за овај случај: Школа је занемарила један од основа физичкога бића васпитаникова — наиме његов начин живота. Остављен самом. себи и онима који га не схватају или га схватају наопако наш: васпитаник — из необавештености — свој полни живот развраћа до скаредности. И то је једно од најболнијих места у нашој садашњој васпитној системи. Недуг тај иде често дотле да разорава физичко биће нашег васпитаника. Ко нам јамчи да и религиозни живот његов, остављен самом себи или онима који га намерно или ненамерно наопако схватају — неће одвести нашег васпитаника на такве странпутице које ће га довести до разорења његовог моралног бића.

Разуме се да правим разлику — и њу ћу одмах повући — између природне религије, природног религијског осећања. које је човеку бштно, и религије коју проповедају различите цркве. Оно што је битно човеку, то садржи у себи свако религијско учење; цркве се разилазе тек у појединостима, а већином у спољној форми — култу — те отуда човек може без сваке цркве — а без религије не може. Истина је на несрећу, да се религијско осећање и култ често идентификују (то долази отуда што масе увек траже конкретно оличење својих идеја) и отуда су нам у историји дошли сви страшни верски ратови. Но ми морамо радити на освешћивању маса и сузбијати штетан утицај култа, да би дали прилике правом. религијском осећању да се развија и дејствује на душу вашег васпитаника. |

Свака црква је, а у свако доба, неговала само култ експлоатишући религијско осећање у човеку. Култ, будући нешто. конкретно, био је за масе схватљивији, ближи. Оне су му додаване тек као примесу своје религијско осећање које је у њима постојало у исшом облику и пре култа. Тако је култ, добивши снагу осећања, био у стању да у историји народа игра улогу коју је имао.

Међутим за васпитање је од важности само осећање, никако крст. Стога се и проблем верског васпитања, верске наставе, и састоји управо у одвајању ово двоје једно од другог. Раздвојишти религијско осећање и култ — па прво оставити школи — јер она без њега не може — а друго препустити п даље цркви пошто га она захтева, а довољно је јака да га може узети.