Учитељ

Учитељски типови у лепој књижевности 39

и идеале. Али док су први били у писању или сентиментални до суза или површни до простог регистрирања, други су били „снисходљиви“, мало гледали с висине с извесном болећивошћу, писали некако и сувише бирократски или износили патолошке личности и крајње немогуће и бесмислене ситуације.

3.

Неки су књижевни историци и критичари тврдили, да за концепцију романа или озбиљније приповетке нема у српском друштву грађе ни мотива, јер је оно још младо, неформирано, несређено, нема оних особина сложености, интрига, оне приповедачке инспирације боје и тона за обраду већих књижевних вргта, за просгранију контемпацију наших друштвених слојева

То важи и за живот наших учитеља. Нама је одвратно и бљутаво оно фарисејско милосрђе, она ниска „самилост“, који су употребљавани у књижевним покушајима из учитељског живота. Нама је смешна она улога статиста и она споредна епизодна појава учитеља у извесним приповеткама и драмама из нашег романтичарског омладинског доба па све до почетка овога века.

То сведочи да писци нису ви умели ни хтели загрејати се за проучавање душе нашег учитеља. Они га нису познавали, можда га нису ни волели, и онда кад је ваљало дати роман или приповетку, нису знали, куд ће метнути учитеља у њој, а морало се и њему дати места, јер то захтева књижевни комад из нашег друштва, које нема ни старих племићских породица, ни знатних трговачких и банкарских фирми ни гнатомских типова у друштву и под њим. И зато је писац трпао учитеља у своју творевину као каквог пиона, као посилног, као најспоредније лице, које играју најнеспособнији глумци у драми, да рекне коју реч, да да какав савет, да одржи здравицу, да одгуди штогод уз гусле, да се нађе уз попа или за совром на слави или сабору, да на изборима мува гласаче да гласају за каквога ћивту и дели паклиће дувана, па да се уклони са позорнице. Зар то не срамоти учитеља 2 Зар идеалист учитељ, који високо цени свој положај, кога сва јавност фанфараонс«и тепа да је „узвишен“, зар он сме и даље допустити да се звани и незвани писца шегаче са његовом душом, са његовим местом у друштву и литератури То сви бољи, писменији и начитанији учитељи наши неће више допустити