Учитељ

42 Учитељ

истине и живота, без шаренила и узбудљиве сценерије. Зато се данас сензациозни романи, у интересу самога васпитања човека, морају одбацивати као измишљени, без икакве везе са животом и природом.

Ми додуше немамо писца, који би за роман или приповетку употребили паклену машинерију, која читаоце доводи до заноса, али имамо таквих, који су живот и сувише ружичасто сликали, слатко га описивали и удешавали удаљујући се од истине, а и то је грех. Нису само кола, сабори, свадбе и љубакање предмети за описивање, има ту и много озбиљнијих ствари

Као што рекосмо наш друштвени живот, па специјално · и живот нашег учитеља јесу довољно богати и разноврсни у својим односима и појединостима, да могу бити предмет литературе. Јер кад се у Обломову на 50 штампаних табака црта један тип човека или читавог дела људства без воље и акције са јасном свешћу, да такав монотон до болести живот не вреди, без заплета и романске машинерије, и кад Јанко у својој Сељанци даје роман једног простог, мирног, радом испуњеног живота, зар у животу наших редова, па и учитељског нема биографија, односа, заплета, колизија, осећања, инстикта, идеја, патњи, енергије и много још чега, што даје довољно грађе књижевности. Само све то треба запазити, уочити, бити искрен, проницљив, инспирисати се, умети то лепо оцртати, разрадити, потанко описати, ухватити главне друштвене црте, дати лепоте и уметности свакоме потезу и дело вешто склопити и онда ето правога успеха.

Разуме се, да те ствзри може писати и дати им уметничку форму само онај, који има природнога дара, да се лепо изрази и да вешто склопи једну органску целину, који уме наћи јаке импресије. Затим онај, који досга чита и при читању уме да запази и осети све, што је за образовање уметничкога рада од вредности, који бира шта ће читати. Ми имамо у нашем реду људи, који врло допадљиво умеју казивати и причати. Нека покушају то и написати, што чешће се позабавити тим и ја верујем, да ће они моћи почети један дсбар књижевни рад. који се дужим вежбањем може примаћи савршенству.

Како свакоме писцу почетнику треба најпре извеснога угледања и узора, према коме би препочињао св)ј рад, ми би смо