Учитељ

Прилог биографији Милоша Миловановића 49

=

штеници жалили, како је вера опала, и народ се одбио од цркве, он је говорио да треба затворити цркве, и онда би се видело, да је то тврђење нетачно. Али, онај, који је имао свога Бога у души својој, и цркву Христову у своме срцу, апсолутно није признавао ни трпео никакве друге верске ознаке. Служитеље вере, који су од религије створили занат, није такође трпео, нити је могао поднети њихове обреде,

Кад је дошао стари црквењак савиначке цркве, да му јави да ће г. прота доћи да свети „водицу“, он му је благо казао :

— Поздравите господина проту: кад нам буде требао, ми ћемо га звати...

Како се, сасвим Spam AN и црквењаку и г. проти усне развукле на смех, кад сам јавио у колико ће часова бити опело.

— А, дакле ипак му требамо !...

— e. He, ao сам, али ради живих, ради света и обичаја..

Па ипак он није никада устајао противу осећаја, који је саставни део човекова духа, нити је мислио да се виком могу лечити злоупотребе на рачун религиозних осећања. Треба, писао је он, ширити круг знања, па ће CEEUR с белим брадама сами по себи отпасти...

И заиста, кад знања о природи буду својина масе, остаће опет осећај о великом, бесконачном, непознатом, а остало што је тиме додато као украс, отпашће. Разуме се, да стоји под питањем : хоће ли се, кад, и каквим средствима, код сваког појединца у маси, створити толика свест...

О Миловановићу као ' књижевнику и философу имало је и повољних и неповољних оцена.

Од неповољних, колико је писцу ових редова познато, то су "оцене др. Бранислава Петронијевића у „Срп. Књиж. Гласнику“ 1903,, и „Делу“, од Ст. М. Протића, Миловановићевог школског друга. Колико се сећам оба критичара, с омаловажењем су говорили о радовима Миловановићевим, а, изгледа, и о њему лично. После Боже Кнежевића, који такође није признат од · званичних представника наше философије, њихова је жртва био и Миловановић. (Он је све могао опростити, али никад није могао да опрости увреду, која је нанесена толиком његовом раду који је сасвим негиран, и није им остао дужан. „Учитељ“ 4