Учитељ

Прилог биографији Милоша Миловановића 51

За сада је тешко прикупити списак свих штампаних чланака и студија поч. Миловановића по разним часописима и днев. листовима. Али су посмртни рукописи ту, у писца ових редова. У неколико махова, за живота, поновио ми је: „Те Ћу рукописе оставити у гманет вама, па после мене радите шта знате“... И писац то и чини, одужујући се, колико сени покојниковој, толико и друштву, за које је он радио до последњега часа... Кад је ковчег о његовим мртвим телом спуштан у гробницу, лила је киша. Сви су се разишли. Остао сам ја, и поред мене један постарији човек. Хтели смо да будемо до краја, докле гробари не учине своје. Један уман самоук Херцеговац, г. Мића Правица, који чува све што је покојник написао, и шта је ко о њему рекао, пружи ми руку, и ту се, на гробу, упознадосмо.

— Остаје, рече ми, још духовна веза с њим без пре«танка. Остаје, рекох, докле народ цени човека, докле цени карактер, истину и врлину, а дотле само и вреди да живи...

Поред студија, поменутих у јунској свесци „Учитеља“, које скупа износе преко 2000 страна велике осмине, ситнога текста, и чланка ту наведених, у „Огаџбини“ су штампани још ови чланци и студије:

Народни покрет у Србији. Адвокати и правништво. (историјска црта); ~

Партиска борба у српском народу, од старих времена до наших дана;

"Српска Историја и њени извори;

"Задаћа Српске Историје у васпитном систему нашем;

Мисао и осећање, психолошка расправица са гледишта. данашње позитивне науке;

Задаћа ревигуре у просветном нашем систему;

Модерна уставност по жпвош српског народа у маси.

Прелмети, које је Миловановић предавао у разним средњим и стручним школама јесу ови: Земљопис, Срп. језик, Српска Историја, Општа Историја, Логика, Психологија, Историја Педагогије, Философска Пропедевтика, а можда и Геологија и Астрономија.

Катедра наше Вел. Школе на коју је компетовао, али узалуд, била је Историја Философије, на коју је, колико ми

5 o