Учитељ

62 Учитељ

Ако се то везивање и мењање елемената представа врши без наше воље и без плана као код деце, онда имамо пасивну "фантазију, а ако се то ипак врши с планом, онда имамо а«тивну фантазију, као на пример, у уметности и литератури.

Новим представама, новим свесним садржајима, излазимо у сусрет посредством старих представа ради тога, да би те нове представе могли свесно усвојити или учврспилиц. То усвајање нових представа на маси старих или ранијих представа зове се аперцепцијом представа. А та маса већ битних ранијих представа зове се аперцепшивном масом предстаза. "Чим дете почне располагати својим опажањима, оно од тога часа већ више не схвата објекте само чулима, то јест не пер цепира их, већ их под утицајем већ битних више мање сродних представа аперцепира, то јест свесно усваја. Тако чим дете види насликану мачку а већ има представу мачке, узвикнуће: ма. А види ли оно тигра у манажерији, узвикнуће: ве(лика) ма(чка). -

Према индивидуалној разлици аперцептивних маса схвата се (аперцепира) нова престава различите. Сликар види на једној слици много што шта, о чему други немају ни појма, а ботаничар опажа на биљци нешто, што се иначе сасвим измиче лаичком оку. Плашљиво дете види свуда баука, а песимист опет свуда црно, зло и несрећу. Стричдберг, велики писац "северних страна, пружа нам у поговору своје трагичне драме „госпођица Јулија“ диван пример за аперцетивну масу представа. Он ту вели: „догодило се самоубиство — лоша трговина!“ — каже ћивта; — несрећна љубав! — кажу жене; телесна болест или мана“, — кажу болесници — пропале "наде! кажу разочарени“.

Са аперцепцијом се заршава процес сазнања, који је почео представљањем уопште, а отвара пут правилном сазнању, што

је предмет логике као науке о формама и законима (правилнога) мишљења.