Учитељ

“0. Учитељ

Интересно је сазнање које нам писац Пољске учионице. саопштава о постанку прве уређене шумске школе по захтевима педагошко хигијенских, у Европи, Прва таква школа заснована је у Шарлотенбургу 1909. год. и то за слабуњаву децу. Међутим таква школа и баш за здраву децу прорадила. је у врту мушке учитељске школе у Јагодини још 1906 и 7 год. са провизорним седиштима а 1908 год. редовно, те према · томе приоритет у питању уређених пољских учионица припада нама.

Пољска учионица је место у слободној природи, удешено за држање часова редовне наставе ван школских зидова, обично. у зеленилу, у шуми или врту по педагошко-хигијенским захтевима. Ове учионице или школе називају се равличним именима: „школе на слободној светлости“, „школе у природи“, „школе у шуми“ ит. д. Г. Аџић Badabi да је најзгоднији израз за њих „пољске учионице“ „јер ће пољских учионица · бити и у голим школским двориштима, под каквим лиснатим орахом, можда јединим дрветом у школском дворишту, но који собом не чини шуму, или ће чак бити провизорних пољских учионица под кровом од дасака“ и т. д. Са тога гледишта. Аџић, увима ове школе у ширем значењу, а не само као места · која служе за опоравилишта слабуњаве деце.

__ Значај пољских учионица г. Аџић је врло лепо представио у овој књизи не само с хигијенског и педагошког гледишта већ и са гледишта етичног, социјалног и естетичког.

Циљ овога приказа и није да улази дубље у суштину свега онога што се излаже у књизи тако зналачки, популарно и инструктивно већ да упозна читаоце са главном тенденцијом и садржином исте и да упути читаоце овога листа те да је набаве и озбиљно проуче.

Књига је подељена на 6 већих одељака: значај пољских учионица, употреба пољских учионица, шиплсви пољских учионица, подизање пољских учионица, општи осврш и пољске учионице у Државним дечјим опоравилиштима.

Сви су ови одељци врло марљиво и лепо а а нарочито одељак о типовима пољских учионица, које је писац _ поделио на две главне групе природне и вештачке. У групи природних пољских учионица изложене су: најпростија природна пољска учионица, у хладу испод каквог гранатог дрвета;