Учитељ
Философија 249
замера метафизици, што у својим испитивањима не примењује математичке истине, као природна наука, већ, не водећи рачуна о њеним опште признатим истинама, подражава математику у њеној методи. Отуда је природна наука постигла успехе, JOK метафизика пада у конфликт са математиком „Лако је пак предвидети у чију ће корист да испадне спор између двеју наука, од којих једна превазилази све својом јасношћу и извесношћу, док се друга тек труди да то постигне“.“) Како пак метафизика треба да поступа при решавању својих проблема то Кант показује на истоме месту на проблему простора. „Метафизика н. пр. тежи да одреди природу простора, и да нађе последњи разлог на основу кога се може разумети његова могућност. Ништа притом није, вели Кант, од веће помоћи до то, да се ма од куд позајме несумњиво доказане чињенице, да би своја посматрања на њима засновао. Геометрија даје неколико таквих истина које се тичу најопштијих „особина простора, н. пр. да се простор не састоји из пр“ стих делова; али преко тога се прелази, па се ослања само на апстрактан појам простора“.
Мишљење које овди Кант заступа о метафизици у њеном односу према математици показује се у расположењу које Кант гаји према метафизичарима онога времена. Говорећи о појму негативних количина, „који је познат у математици, али од кога се не чини употреба у реалноме сазнању“, Кант вели, да жели у томе своме раду себи за критичаре људе као што је Кестнер, који се о томе појму најтачније изразио, а не метафизичаре. „Јер, што се тиче“, вели Кант, „метафи· зичарских интелигенција који знају све, човек би морао бити врло неискусан, ако би уобразио, да се њиховој мудрости може нешто додати или од њихове лудости нешто одузети“.2)
Неколико година после тога и после дугог размишљања о томе како да помогне метафизици, њему 1769 година донесе, како се сам Кант изражава, силну светлост, т.ј. њему се учини да је нашао решење загонетке која га је мучила. То његово решење од 1769 године јесте основни принцип његове трансценденталне философије о којем смо у почетку говорили:
) Kant, Versuch, den Вери! der negativen Grossen (исто, издање, св. 4.) стр. 235. НАНО ан ПЕЉАТО ВК окт ен НО 2) Кап, н. н. мм. ст. 238.