Учитељ

Практична педагогика

ПРАНТИЧНА ПЕДАГОГИНА

ђо Ол ~

Љуб. M. Протић. — Београд

О средњим школама.)

Питање о овим школама врло је комплицирано, и баш зато треба га што пре извести начисто. То је у интересу народног васпитања и просвећивања. Лутало се у овоме иу других народа, па није чудо што ова ствар и у нас још није пречишћена.

Средњим школама зову се у нас гимназије. Тако зову гимназије и у Аустрији и јужној Немачкој. Ово је име узето кад су упоређене међу собом народне школе, гимназије и универзитети, У овом случају гимназије су доиста у средини, те би се могле звати средњим школама. Али универзитети су највише стручне школе и битно се разликују од васпитних и по циљу и по свом уређењу. Њих зато и не треба мешати с васпитним, и обрнуто нема смисла упоређивати ове са стручнима, па на основи тога давати им име, као што је ово. Кад се школе уопште површно посматрају, па се деле на основне, средње и више или велике школе, онда изгледа да им је свима један исти циљ и да између њих нема никаквих битних разлика, а то је нетачно. Зато је најбоље избегавати и име „основне школе“, гкад се хоће да обухвате све које ми разумемо под именом народних школа; а тако исто треба избегавати и спо-

љашње посматрање и упоређивање васпитних и стручних школа.

Ми ћемо зато оставити сад на страну стручне школе и универзитете, па ћемо покушати да одредимо циљ и положај средњих школа у систему васпитних школа.

Напред је обележен задатак народне школе“) Тамо се рекло да је потребно васпитатл целокупни народ, и упутити

1) Одломак из „Практичне Педагогике“, која је у штампи и изићиће у јануару 1926. г.

2) Види: „Каква нам треба основна школа и шта треба да је њен задатак“ у „Учитељу“ св. за новембар о. г. стр, 168.

Учитељ 8