Учитељ

260 Учитељ

с обзиром на месне практичне прилике и потребе учен. ка у познијем животу. За се негде узимају и предмети који служе више трговачком позиву, а негде предмети за занатлијско образовање, што је све зависно од чисто месних прилика у појединим крајевима. То је давало) маха да је према разноликом схватању тих познијих потреба било доста подвојености и шаренила у наставним плановима, па тога и данас има, што је утицало те су створене различите средње школе. А то је опет донекле било од утицаја те су ове школе изгубиле и од свога угледа, и ако су поникле у новије доба, тек при крају

18. века. Али то није случај с нама, јер у нас средњих школа _ _

у овом смислу и нема. Био је покушај да се уведу у живот по закону о народним школама од 1898. г., али се нису могле одржати у пркос томе што су „грађанске школе“ биле у нас одавно жеља многих отмених и културних људи. У Војводини и још неким покрајинама имају неке грађанске школе, које по нашем схватању немају веће вредности, а остале су из времена кад је у овим земљама непријатељ владао, који је имао пред очима политичке намере и кад су у питању биле школе особито за нашу децу. И тако, можемо рећи, деца из многобројног грађанског реда немају школа у којима би се васпитавала што боље с обзиром на будући свој положај у друштву! Несумњиво је то штета, па зато не треба овако да остане. У Министарству Просвете спремљен је законски пројект и за грађанске школе, који се нама није свидео, па се са њим и нисмо могли сложити, кад смо имали позив дати свој суд о њему.

Кад се спрема неки школски пројект пред очима се мора. имати не само дотична врста школа, већ целокупни систем школа, које заједнички служе да се постигне један највиши циљ.

Интерес је нашега друштва и наше боље будућности, да се и у нас заведу средње школе, којима ће бити задатак да створе окретне, добре грађане и да се на тај начин обрати већа пажња васпитању подмлатка средњега реда радногао народа. То захтева и наше демократско доба у коме живимо и које обезбеђује веће учешће свима грађанима у вођењу државне политике, за шта је потребна већа спрема и више моралног савршенства, да се више никад не би грађанска слобода изметнула у тиранију или у разузданост,