Учитељ

Етика 245

увек на нешто одређено, завршено и цело, називамо карактерима. -

Ако пак неко у свима стварима живота лаже, вара и "увија, онда је то карактеристично за њега и његов живот, „онда је то његово битно животно обележје, те због тога и „велимо за њега и такве људе да „немају карактера“. А за „човека, који је у свима односима и стварима увек веран себи и на кога се увек можемо ослонити и поуздати за најтеже моменте у животу, — кажемо да је то каракшеран човек, јер такав човек остаје увек исти у пркос свима бурама, незгодама ги опасностима живота. Такав човек има чврст карактер, јер -се не повија према ветру и курсу, јер све што ради, он ради из принципа, по својим убеђењима, а не по моментаном свом љили опште владајућем расположењу. Такав човек јесте увек готов да поднесе највеће жртве кад је реч о чувању и уважавању своје унутрашње слободе и независности, те је у исти мах готов да тој својој слободи и независности пружи што свећу важност и признање у друштву.

Са таквим истинским карактерима мало чега имају зајед-ничкога они, иначе, пословно исправни људи, који се свесрдно и једнако труде око тога, да у свом позиву буду тачни и "исправни. И то да буду онако и онолико тачни и исправни, скако се и колико се то од њих посредно или непосредно тражи, _занемаривши притом потпуно своје дужности као људи и грађани. Њихов живот не зна ни за какве тешке одлуке и "унутрашње борбе, као ни за жртве и тешка страдања, већ је више мање готов на концесије и компромисе сваке врсте, на „одступања без борбе и на савијања кичме. Такви људи обично се називају “ бескичмењацима“ и далеко су од „Карактера“. "Они представљају — да речемо са једним познатим немачким педагогом (Гурлитшом) -— „само послушнога поданика, ту бедну, "без икаквих идеја и идеала теглећу животињу, која живи само за своју дужност, која неће ништа да зна за права и која „стрпљиво меће терет по терет на своја леђа“.

4%