Учитељ

Књижевни преглед 283:

да су оне једино и главно средство да деца почињу схватати шта преживљују родитељи или који други. Да дете саосећа пажњу родитеља или кога свога и да зато испољава сажаљење у старости од 1—2 године, несумњиво имаће нечега већ датога, непзводљивога неких унутрашњих пратшенденција, које дејствују онда кад интелект не може помоћи збој своје нарезвијености и кад се путем игре још не може развити тзв. „ејективација“, кад дакле не коже бити говора о ејективној; самосвести, Разумевање туђега положаја у првим данима: тетињства мора се, као што рекох, објаснити другим факторима. Ово питање ја сам расправљао у својој теви намењеној за докторат, „Хип Рзуспо'орје des Mitgefiihls und Miterlebens“, коју на жалост још нисам публиковао (иста је: теза примљена као домаћи рад на професорском испиту). Овде ћу је, у колико је потребно, додирнути. У човеку постоје две инстинктивне пра- тенденције које се боре о превагу: тенденција идентификовања нашега га“ са „не-ја“ и тенденција неџдентификовања са „не ја , ако се и тако може рећи. Ова ге борба најчешће несвесна, те је у такву случају нама и непозната, а бива и свесна. Ако тенденција идентификовања „ја“ са „не ја“ победи, онда се појављује сажаљење; у противном, бива — равнодушност Кад дете заплаче што је отад замахнуо руком на матер, онда то значи да је победила пра-тенденција идентификовања детињег ја са егаистенцијом његове матере. Ова теза стоји у сагласности и с биолошком теоријом емоција, по којој је објективни узрок свима осећањима — организам: сношљивост или несношљивост спољних утицаја према одржању организма. Све произилази од тога како нам организам схвата, као сношљивост и несношљивост, тако и ми као носиоци организма таксирамо као пријатна или непријатна осећања. Ако дете испољи сажаљење, онда то звачи по нашој тези да је дете, односно његов организам, схватило нпр. ситуацију матере као опасан и за себе, да је због победе дотичне пра-тенденције њу изједначило са собом, њен је организам схватило дете као свој властити: организам. Све се овде свршава, као што рекох, несвесно, а сам резултат (тј. појава сажаљења) постаје свесан, Ми, одрасли, често смо у стању приметити борбу ових пра-тенденција и тада обично кажемо: „И ако овај човек не заслужује сажа-