Учитељ

288 Учитељ

веома деликатно питање није требало тако несрећно и непотпуно расправљати у Дечјој психологији, пошто је то питање Генералне Психологије, где му се може више пажње. поклонити. Такво непотпуно и површно расправљање само штети угледу једне младе науке као што је Психологија. Па кад је осетио и сам да ствар није извео до краја и тачно аргументовао своје гледиште, г. 3ј. прекинуо је расправљање овим речима: „Нећемо се међутим удубљивати у ову тезу ошште психологије“ (68. стр.) Не иде то тако! Тако је додуше и најлакше закључити расправљање и оставити читаоца 86yњеног. Претходно је требало рашчистити са самим собом: да ли је уопште требало то питање расправљати у Психологији малога и неизрађеног човека, Т|. детета, па ако треба, онда расправљати са много више систематичности и ригорозности а не овако...

+

Хтео бих да скренем пажњу и на једно нетачно разврставање психолога код г. 3: „Као пример ист“чемо најбоље психологе Вунта и Џемса“ (65. стр.). Ако је за г. ai најбољи као психолог Вунт, за масу других психолога он то није, ту ће пре бити Еббјгаћац и још многи други који су предузели да поправе погрешке Вунтове Психологије. Уопште може се се рећи да је то такво на дохват категорисање врло незгодно и неисправно, Зато га и не треба чинити, бар не без доказа Ја сам о Вунту као психологу додирнуо нешто опширније на другом месту,#)

Г. 31. на стр. 72, каже: „Чиста је мисао самостална појава, која је потчињена не само психолошким законима, него ин нарочитим законима“. Дакле по г. 3). у души има не само „психолошких закона“, него неких и издвојено „нарочитих закона“! Овакво изражавање несумњиво значи враћање Психологије у навад.. Ово директно води у спирштизам, али је за то ипак при изради дела узео поглавито најмодернија дела из психолошке светске литературе, Г. 3] налази поред психолошких још и некакве друге законе: г. 3/. је по овоме дуалист, а то наравно не значи напредак. (Он налази код психичких појава као на пример код мисли и некакав „ванисихолошки.

#) Види моју расправу „Експериментална Психолпгија као природна наука“ (Учитељ за 1922. год., св.). -