Учитељ

290 Учитељ

ксажаљиво, потпуно је тачно и то нико не може спорити, али се мора спорити да се на такав начин брани теза да дете није у приликама и сурово и осветљиво. Маса чињеница злостављања код мале деце може се навести да се побије неправилно тврђење г. Зј. који вели (стр. 94 ): „Популарно гледиште да је дете тврдо и сурово, није тачно“, или „опште мишљење о дечјој суровости само је прича“. Обична истина данас да се човек рађа и с једним (сажаљење) и с другим диспозицијама (немилосрдност, злостављање, освета) бива овде непозната. Стара схватања да се човек рађа само добар или само рђав, пала су. Човек је добар у колико није оштећена или у опасности његова егзистенција. Све што у моменту идентификује са собом, то сажаљева; све што разликује од својега бића не жали, бива равнодушан, па и немилосрдан — све, дакле, по мојем напред изнетом схватању о борби инстиктивних пратенденција. Није овде место да о томе детаљно развијам; али се надам да је и оволико довољно да се увиди нетачно, схватање г. 3;..

Г. 3). на стр. 107. говори о моралним осећањима, у која рачуна и — сажаљење! Г-ну 3]. види се, да му је овде сасвим непозната огромна литература о етичкој вредности саосећања... Као да је свако сажаљење — етичко! Зар предмет сажаљења не може бити неморалан> Саучешће у неморалном послу, зар је то етичко осећање» — Чудновато да тако евидентне ствари остају за г. 3]. непознате“)... Најзад у морална осећања убраја и — савест. Само питам: зар је савест голо осећање2 Уопште г. Зј. не залази биолошки дубље у суштину морала, а међутим видимо га да се служи модерним психолошким списима!... О егзистенцији етоса код детета иде само по површини ствари, те се зато могу наћи таква схватања да је суровост код деце само популарна прича (стр. 108.), а међутим цело овакво његово резоновање — нека ми се, молим, не замери што морам оштро рећи — иде у лајичко схватање, у обичне приче.... И сам признаје на стр. 107. да нема одређенога одговора шта је морално и вели да је то тешко питање. И ја признајем да је одиста тешко питање кад се

#) О овом сам расправљао опширно у својој расправи „Етичко разматрање саосећања“ („Учитељ“, св; за април, мај и јуни 1925. г.).