Учитељ

Општа Педагогика 395

боља пре подне. Дечја пажња је одморнија и јача понедеоником и петком изјутра, него ли за време осталих радних дана.

4) Наставник не треба у својим предавањима да се упушта у споредније детаље, и да излагањем ситница само растура пажњу ученика и уништава интерес. Он треба да обрати деци пажњу на главне ствари, на оно што је бшино; да се постара да деца што боље схвате каузални однос чињеница. Уопште настава треба да има карактер практичности, јер деца много брже и лакше схватају ново градиво, које је у тесној вези са стварним животом.

| Средства која се тичу, наставне методе:

1) У овоме погледу савремени француски педагози највише препоручују т. 38 иншуштшивни (непосредни) метод, који се директно обраћа чулима, нарочито чулу вида. Зато предлажу употребу свих очигледних средстава, која пружају: школски музеји, школски биоскопи, посете разним фабрикама јавним музејима и Т. Д.

2) Кад се тиче извесних ствари које су апстрактније природе, и наставник се тада обраћа дечјем расуђивању, онда он треба да употреби дијалошки мешод предавања. Тако ће боље подстаћи своје ученике на њихово размишљање; они ће се трудити сами да открију истину. Овај метод је згодан у настави: рачуна, природних "наука и географије. Он буди и развија код ученика дух истраживања и сматра се као једно средство раг ехсеПепсе за стварање потребне саморадње. Други монолошки (излагачки) мешод добар је у предавању науке хришћанске и историје. Овај метод треба да превлађује код ових предмета, јер помаже остварење дубоких и јаких религијских и моралних осећања. Помоћу живог и одушевљеног наставниковог говора и монолошкога метода могу се код деце развити снажна родољубива осећања.

3) Наставников говор не сме бити „Високоучен“, тежак и нејасан, нити пак прост и баналан. Његов тон треба да буде сличан оном срдачном породичном разговору, и по могућству што живљи и привлачнији, јер монотон говор је до" садан деци.

4) Пошто пажња захтева доста напора и вољне енергије, то је потребно да се дечја пажња изазива и одржава подсти-