Учитељ

398 Учитељ

васпитним школама. Са своје стране можемо одмах истаћи да има разлике у погледима што се тиче гимназијског уређења. Доказ су зато и разнолики предлози за преуређење, а таквих предлога било је на пр. у Немачкој само од 1882. па до 6. марта 1889. г. шри стотине четрдесет и четири, који се и не морају међусобно битно разликовати, па ипак се с разлогом може рећи да их је збиља уопште врло много.

Много се не би добило кад бисмо се свих тих предлога дотакли, Више њих су, по готову, израз субјекатног схватања» те су без вредности и сведоче како се погрешно мисли о задатку гимназије и о средствима која као најбоља треба да помогну остварењу постављеног циља. За разнолике предлоге од утицаја су несумњиво начин образовања лица која имају или која су имала да дају свој суд, па и предлоге о овим питањима, затим традиција па онда социјалне прилике и догађаји, који су имали пресудан утицај на време и људе у њему.

Од интереса је ипак кратак преглед развитка више васпитне наставе.

Главни мотив за стварање гимназија је околност што се веровало да има великог значаја да се позна култура старих Грка и Римљана, која је основа и за модерну, данашњу. Зато се хтело да ученици, који се спремају за управљаче и покретаче друштвеног развитка, упознаду класични век науке и уметности. Истицало се да треба тога ради познати стареписце, да би се што боље развило наше мишљење и наш укус: и тако спремили за стварање сличних дела на нашем матерњем језику. Стари класичари су говорили да ће омладина, учећи класичне језике, моћи да чита списе великих људи, који су имали најплеменитије душе, па ће примити њихове мисли, речи и осећања, и постати као ти славни великани, којима ће се свет вечито дивити. Како је пак култура дошла преко старих Римљана, то је онда латински језик узет за главни предмет гимназијске наставе. По њему су се ове школе звале у почетку „латинске школе“, а гимназијама су се почели звати тек доцније.

Али се у раду пошло погрешним путем, јер се учила поглавито граматика, која се сматрала као најбоље средство за духовну гимнастику. Веровало се да ће дух свакога који савлада језиковне облике у латинском језику, бити способан