Учитељ

Естетика 421

а ва а НЕ

голе стварности помоћу илузије. Гледајући једну Ибзенову драму, ја имам осећања која би имао као и при посматрању једног стварног догађаја у животу у коме би се иста драма одиграла. Истина, осећања при посматрању драме су донекле модификована по квалитету (због момената борбе, уметничких ефеката бине, и др.) и ослабљена по интезитету (свест да није гола стварност, нарочито јака код културног гледаоца, а слаба код примитивца); али ипак су осећања, која добијамо од илузије (у овоме случају драме на бини) принципиелно иста, као и од голе стварности. То је на основу тога, што исте преставе изазивају иста осећања. Ми ћемо сажаљевати личности из драме, уживати у лепим призорима, дивити се појединим личностима и т. Д. Исто као да су те личности из стварног живота, и као да одигравају своју судбину истински, а не глумачки. Отуда и морални моменат, јер да нисмо имали иста осећања, не би се у нама стварали и извесни морални обзири у животу. (Сажаљење према трагичној личности се преноси на личност у обичном животу, или дивљење и др). Исто тако при посматрању мраморне Венере, у нама се буде осећања, у главноме иста као при посматрању живе лепотице. Или једне „Матер. долороза“ у нама се буди сажаљење и пиетет према Богочовеку, и ако је Венера мрамор, а Богородица боје набацане на платну. Дивљење и сажаљење у овим случајевима се јављају и ако су она илузије сликовних уметности, У музици је ово модификовано, јер се иде обрнутим путем. Ту хармонија непосредно изазива осећања, која у главном могу, генералисати сва спољна догађања. Овде се непосредно иде осећању, и илузија није потребна. Али у музици наступа један други моменат. При стварању осећања после примања музичког комада, ми несвесно и према способностима своје маште стварамо извесне представе, извесне слике, догађаје, који су тоновима симболички изазвани. Овде су тонови непосредне представе, и они изазивају осећања. Али под утицајем ових тоноваи осећања, која их прате, образују се и друге представе (видне), које неки догађаји формирају. Тако ћемо под утицајем грандиозног и џиновског ритма једне Бетовенове сонате видети у својој уобразиљи џинове, како својим огромним корацима корачају кроз васиону, или веслаче који хитно веслајући терају чамац по глаткој по=.