Учитељ

Психологија, педагогија и учитељ 443 _______C JO i O e o S наћи). Џемс орим свакако хоће да каже да успеха у васпитању нема без познавања дечије душе, али је за то познавање довољно имати природне проницљивости и „проналазачког духа“, а педагошку психологију као да су измислили беспосличари, да њоме без потребе муче учитеље. Све, разуме се, зависи од тога шта се подразумева под педагошком психологијом. Ако је она резултат систематског посматрања дечијег душевног живота, стављеног у службу васпитним циљевима — а права педагошка психологија може само то бити и ништа друго — онда је на први поглед лако схватити како је велики њен значај у васпитној пракси. Г. Вујић ће нам на ово вероватно рећи: Не постоји душа уопште, већ само душа појединачног детета, она „неизрачунљива количина“ о коју се васпитач на сваком кораку спотиче. Ко хоће њу да схвати мора имати у себи способност за интуитивно разумевање дечијих жеља, мисли, осећања и т. Д. Ко те способности нема, неће му помоћи ништа ни најтемељније изучавање психологије, а ова способност се не да научити, већ се с човеком рађа. И збиља г. Вујић има право, Васпитач мора у себи имати извесну интимну способност за прозирање у душу детета, једно нарочито, да се тако изразимо, психолошко чуло. Ко тога нема, имаће слабе користи од психологије. Али сад настаје нешто друго — а то је оно што Г. Вујић неће или не може да разуме — педагошка психологија није никакав систем апстрактних закона и норми, створених без обзира на стварни живот детета, већ резултат конкретног посматрања тога живота с обзиром на његову примену у васпитању. Васпитач, који би сматрао да му је непотребно познавање ових резултата, морао би стално почињати из почетка, пипао би по мраку без свеће, личио би на инжењера који би тврдио да му је знање механике непотребно и у свему се ослањао. на свој здрав разум, не користећи се искуством других, који су пре њих исти посао радили.

Џемс врло несретно (г. Вујић то зове „врло сликовито“) пореди однос између психологије и васпитања са односом између стратегије и ратне вештине. Несретно, јер данас никоме не пада на ум да будућим командантима армије саветује да се чувају претераног изучавања стратегије. На жалост има људи који још и данас неће да увиде да постоји најинтимнија веза.