Учитељ

452 У. чеинт ВБ

доста је упливисао и његов таст сад већ пок. Ђорђе Патриота, из Дојрана, један од многих наших ветерана из тога“ времена, тада првак у своме крају и национални мученик. Ha несрећу и своју и породице своје у време Балканског Рата, када је због велике српске победе на Куманову настало расуло у свима крајевима Османовог Царства — због експлозије једне бомбе на сред пазара у Дојрану, где се случајно десио и пок Ђорђе — страшан удес судбине је хтео да он, ви крив, ни дужан, буде свирепо злостављан и зверски измрцварен од стране избезумљене муслиманске масе!

Од тога времена покојник је носио клицу страшне и опаке бољке, која је узела већег замаха кад је приликом наше народне и државне катастрофе у светском рату био интерниран са својом породицом у Нишу, где је преживљавао најтеже душевне патње и претрпео највећу беду. По ослобођењу је све више губио здравље, док није јесенас легао у постељу са које се више није подигао.

Говорити нарочито о животу и раду покојниковом значило би, изложити историју нашег племена и то последњи период робовања за читав четврт века.

Због своје доброте, искрености и п еданости у раду био је уважен и цењен не само код својих другова, већи у грађанству.

Није било једне културне установе у Призрену, у којој он није сарађивао.

Приликом сахране пок. Ђорђа спровод је био импозантан, што су биле узеле учешћа све власти и корпорације, Опело је извршено у саборној цркви Епископ Рашко-Призренски Господин Михаило уз асистенцију свега месног снештенства. Било је више посмртних говора од стране Епископа у цркви и од стране покојникових другова: пред црквом — у име Удружења Југословенског Учитељства, пред школом — у име школе и ђака и на гробу — у име колегијума.

Оставио је за собом неутешну супругу са четворо незбринуте деце.

Бог нека му учини места у редовима националних хероја — мученика, који су живели и с пожртвовањем делали само за добро и величину своје отаџбине и слободу свога народа.

Светла му успомена била међ нама трајна и слава му! Призрен П. 6. Ст.