Учитељ

546 Учи те

мислимо и о стварима, које не можемо видети, чути, осетити зили додирнути на један директан начин. На трећем месту појам израза мисао прикључује се мишљењима, основаних на извесном броју јасних доказа Треба разликовати ове случајеве у трећем ступњу: каткад човек прима једно мишљење, а не покушава дл постави однос и да тражи разлоге на које се "наслања; други пут човек тражи смело с једне стране основу, «с друге стране у којој је мери ова основа адеквантна самом мишљењу. (Оввј поступак назива се свесна мисао и има велику васпитну вредност. Као што смо видели, најнеодређенији појам мислити обухвата оно, што нам пролази кроз дух. Али у овом „случају реч је једино о мислима без логичке веве лишених инстинитости. Свака фантазија, макаква успомена, пролазан утисак, све су то ове врсте. Сањарија у будном стању, дању, мноштво случајних идеја без веза које долазе у свест у тренуцима депресије, у њиховом ширем значењу, јесу мисли. 'Равум не замишља егзистенцају једног извесног броја идеја, које су у вези, већ идеје које следују једна за другом у таквом реду, да сваки од њих види следећу као природну последицу ти обрнуто: свака се ослања на ону, која јој предходи. Сукце"сивни делови наше свесне мисли предходе један другом, они не сачињавају хаос, већ су везани међусобно. Сваки пут озна"чава корак од једне извесне ствари ка другој. Сваки израз искоришћава се за следећи израз поток расте постаје река.

Чак и у случају где је реч мислити употребљена у свом најширем значењу односи се обачно на оно, што не можемо ни видети, ни чути, ни кушати или додирнути. Ако питамо некога који прича историју, да ли је видео, како се извесан догађај десио, он ће одговорити: не, ја само тако мислим. "Његова прича није свесан однос једног посматрања. Треба обратити пажњу у овом реду идеја на важност коју узимају догађаји, приче о природи, чисто имагинарне. Дечије имаги"нарне приче представљају све ступњеве унутрашњег континуитета, једни без веза, други у вези. Ова форма имагинације предходи често мисли и, у исто време, припрема јој пут. Међутим, она се не односи на искуство, нити на релативно „мишљење о чињеницама или истинама. Они, који изражавају мисли на овај начин, не захтевају да им се верује, већ само да им се призна, да је све добро изнесено. По другом схва-_