Учитељ

ог о.

Психолоја

једном стању замршености. и сумње. Она: нема место по неким општим правилима, то је један нарочити процес који се проузрокује, изазива. Захтевати од једног детета да мисли, а не уверити се да ли је зато способно, јесте бесмислено. Ако се појави тешкоћа, треба ту отклонити најпре сугестују једним планом, или испитивањем једне теорије, коју допуњава једно објашњење, или каквом примљеном солуцијом проблема. Саме чињенице не могу лично да допуне ову солуцију, оне могу само да је даду. Одакле долази ова сугестија2 Од ранијег искуства, од потпуног стеченог познавања, ако се човек нађе у једној сличној ситуацији, ако је заузет потпуно једним сличним питањем, вероватно је да ће онда сугестија имати доста вредности, а биће и доста адеквантна. Али ако се не учини раније једно искуство, више или мање слично, које потсећа на имагинацију, ту онда нема јасног виђења. Ако једно дете има да реши један ' проблем, некорисно је терати га да мисли, ако нема никаквог предходног искуства, на коме се треба поставити. Ако ми примамо прву сугестију која продире у дух, онда ми усвајамо идеју не подвргавајући је критици и размишљање је сведено на минимум. Оценити: то као за и против идеје, равмишљати, то је тражити доказа, нових чињеница које ће дгћи да потпомогну сугестију, да се с њом сагласе или открију њену апсурдност, Ако је дата једна истинска тешкоћа, истраживање је онда олакшано извесним бројем искуства истог реда; ток је тада праћен духом и диференцира на најбољи начин два поступка мишљења: добар или рђав. Најпростији је онај који се састоји у примању свих вероватних сугестија, а тако исто у стишавању стања умне способности. Свесна мисао, на против, захтева увек, да се' човек може или више труди, пошто се треба борити против глупости, која тера да се примају сугестије и не водећи рачуна, да је њихова спољашња вредност површна; она садржи у себи жељу да прима · ону умну радњу, коју прати нејасност. Краће речено: најважнији фактор у стицању добрих навика за размишљање састоји се у усвајању онога. држања т. ј. „нерешљивог закључивања“, у господарењу разним методама истраживања, које допуштају да се открије нов материјал способан да се сагласи или оповргне спонтане сугестије. Битни карактер свесне мисли јесте:

2»