Учитељ

~

706 У ечцилт деј Љ

Знамо, да се заблуде поглавито и лако шире у срединама. ниске образованости. Ређе су, али их има, и међу просвећеним, људима Страх од математике је једна од таквих заблуда која: је кадкад обухватила и неке врло моћне духове као што су. Гете и Шопенхауер. Ова чињеница чини појав· више него: само интересантним. Тај страх писац класификује као „страх због незнања“, што треба „захвалити школи“. Цела књижица» је једно сјајно расправљање овога питања, где ништа не остаје: у сумњи. Не треба да говоримо о њеној важности по просвећене људе, нарочито учитеље и професоре. Неразумљиво> је и штетно, кад просвећени људи имају неко- непросвећено“ мишљење по буди ком предмету. Ауербахова књига има тејкњу: да нас ослободи једног таквог мишљења о математици, Она у томе успева, несумњиво, зато се.треба њом користити.

ЖБ

„Педагошки радови От. Јосифа Панчића“ с предговором: Рг. Живојина М. Ђорђевића, проф. универзитета,. Изашло као» 34. и 35. свеска „Педагогијске Књижнице“.

Рекли смо једанпут у овом часопису, да је сваки. велики: човек: писац, мислиоц, политичар, друштвени. реформатор, у' исто време и велики васпитач народа — велики педагог, Али: је От. Панчић, и у ужем, школском, смислу педагог, и то не: само као професор и васпитач омладине, већ још и као методичар школскога рада и писац уџбеника. Целокупан педагошки рад Панчића објављен је у 34. и 35, свесци „Педагогијске Књижнице“.

Будући да је Панчић, један од малога броја наших националних педагога, из првих дана нашег школског развитка, чији педагошки рад није ни мали ни безначајан, то је потребно да се сви школски људи упознају с тим радом.

M. 5.

Васпитање у светлости Диркхајмове социологије: — Ог. Филип Медић. 36. и 37. свеска „Педагогијске Књижнице“.. То су три предавања (једна целина) која је Ог. Медић одржао, У току ове зиме, на седницама „Педагошког Друштва“ у Београду. Та предавања ми смо у своје време приказали преко»