Учитељ

Краћи прикази LE

су се нови извори. Са оном истом љубављу и преданошћу с којом је радио по његовој Јасеници Павловић радии у Малешу. За њега је то било само настављање једног започетог посла, Као школски надзорник пробавио је у разним крајевима Ј. Србије, И свуда, где год је и најкраће време остајао. он је улазио у народ, тражио и купио из њега све оно што чини духовно богатство његово. Плод тог рада јесте и ова књига : „Живош и обичаји народа у ]. Србији“. Рачунајући да ће садашњицу имати ко да оствари потомству, Павловић покушава да овом књигом да у најкрућем суштину оног, што. је у опасности да пропадне. По причању и по народним пе“ смама, које ће увек остати наша најлепша историја, он сам пружа живот Ј. Србије из оних давних времена, а нарочито из доба Немањића и дугог робовања.

Оно што су запазили и пре њега Павловић нарочито подвлачи. Лирска песма тога краја пружа: снагу живота, лепоту слике и богатство Ј. Србије. И кроз ту неисцрпву HCповест душе он нам даје опис живота и старих обичаја. Због тога и његова књига личи на скупљене одломке нових руковети, Ти давно опевани обичаји при свадби, о смрти и слави; о побратимству, те народне игре и гостопримство, све су то» најбољи докази како је смешно и јалово доказивање неких наших суседа да Ј. Србија етнолошки не припада нама. И највећи лајик може да осети ла смо ми са севера и они доле: с југа једно исто и нераздељиво. )

Када нам Павловић кроз одломке народних песама говори о некадањем привредном богаству Ј. Србије човека обузима туга, јер и нехотице поређује некадашњу Ј. Србију са садашњом. Некада су у њу долазили у печалбу, а њихове девојке су носиле „чову до колена“ и „рукат врз рукат“. Ни њена брда нису од увек била гола. По читаве дане кроз њене се шуме орило. Нестало и младих кујунџија који су радили: богате токе а на антерије „честа пуцад ударали да не прође: рука јунакова“.

У томе фотографисању страсти живота и обичаја Ј. Србије и расте вредност ове књиге. На један леп, занимљив начин, пружа нам се некадања слика. Рађена је са познавањем прилика и разумевањем посла. Писана лаким народним језиком,