Учитељ

614 У ниже љ

Како су биљке осетљиве према топлоти није потребно много говорити, а нешто је већ и помињато тамо где је говорено о осетљивости према сунчаној светлости. Али лекцију, коју нам Maje rmemMu (Gleditschia triacanthos) из живе ограде око нашег врта, баш не треба прећутати. Треба само посматрати гледич, како лепо још пред залазак сунца састави своје листиће, дуж целе опште петељке, приљубивши горњом страном оба наспрамна листића један уз други. Тако његово лишће преспава целу ноћ, загревајући се узајамно и чувајући се од сувишне росе. А ујутру, чим мало отопли, рашири он своје перасто листиће дуж целе петељке хоризонтално. Веома је карактеристично за осећајност ове биљке то, што се листећи у гледича скупљају оних вечери кад ће бити ноћ хладнија но иначе, још рано с вечери, још и за сунца — значи, да ова биљка осећа неке промене које изазивају јачу хладноћу, која ће тек наступити, а о којим променама ми, гломазни људи, немамо ни појма, Лишће у гледича остаје приљубљено и дању. кад је време хладно, а особито кад јеи хладно и влажно онако, као што ми тада држимо закопчане капуте. Топлих ноћи, пак, често се и ноћу не затвара гледичево лишће, Колико утанчане осетљивости према топлоти |

Ови се „спаваћиви“ покрети лишћа могу запазити у многих и многих биљака, нарочито са перастим лишћем, у детелина, па и у нашега обичног багрема донекле, а у американских врста његових знатно више (нпр. Рођа пеотех:сата А. Ог., који имамо у нашем врту).

Из свега се овога види јасно, како биљке морају имати чулне органе и за осећање топлоте, па онда спроводнике нервне за саопштавање тих осећајних надражења, па централне делове, ганглије, за осећаје, и за преобраћање ових осећаја у моторне надражаје, и најзад моторне спроводнике који рефлек_ торно саопштавају надражења некој врсти „мишићних“ влакана, која онда врше целисходне покрете лишћа, на опште добро биљчино. Сви су ови делови за последне две до три деценије пронађени и испитани, и утврђене њине функције А зар је и код животиња то све у основи много друкчије 2

А шта тек да кажемо о. чудновагој „чуллој биљци“, како је називају, о стидљивој мимози (М!тоза риса), која у трен ока склопи лишће, чим га само јаче додирнемо, па њ