Учитељ

Биљчина душа 617

у могућности да осећају непосредно. Тако је нпр. запажено, да многе биљке мењају свзј изглед пред олују, коју ми још и не слутимо. једна пак дивља салата (Гасшса 5сапоја), која расте и код нас као двогоди коров, развија своје пљоштимице вертикално поређано лишће на целој дугачкој стаблици,. само са севера и југа, и то врховима управљеним тачно у правцу магнетне игле То смо у нашем врту нас три професора утврдили и помоћу компаса.

Друго се тиче веома велике осетљивости понеких биљчиних делова, у упоређењу са нашом људском осетљивошћу,. Таквих је примера веома много, али нека су за овај мах довољна само ова три, потпуно утврђена, опитима и научним, тачним, мерењем: а) Тако је утврђено, да жлездице месождере биљке круголисте росуље (Пгозега), о којој је било: раније овде говора, надраже се на лучење већ немерљивим зрнцетом металне прашине од 4 десетхиљадита дела, (О, 0004): једног милиграма. 6) А вршак хваталице или рашљике, какву“ има винова лоза и неке нузаве биљке, бива надражен свиленим кончићем који није тежи од 25 стохиљадитих делова. (0,00025) једног милиграма. То је за нас нешто лакше од ваздуха, јер овакав кончић плива у ваздуху. в) Бактерије, пак, које су једноћеличне биљке, у стању су да осете укус“ халијевих соли растворених у води од једног билионитог“ дела (0,,000.000,000.001) милиграма.

Ту већ стаје човечја памет — па да станемо и ми са.

набрајањем ових чудноватих чињеница.

ж А ж

Сва је органска материја надражљива и покретшљива,. па находила се она у биљци или у животињи, била у једној јединој ћелијици или у сложеном организму од билијона Ћелија.

У сложенијим је организмима и материја сложенија, па. и надражљивија и покретљивија. А као последица те сложености, и веће надражљивости и покретљивости јавља се осећајност. Осећајност се пак појављује одмах у улози регулатора, који доводи надражљивост и покретљивост у неки. ред, у неко догађање по плану.

Али, никакав регулатор нити може постојати. нити пак функционисати без неког нарочитог строја за регулисање: