Учитељ

Примењена Педагогика 643

и најчудноватијим стварима да дете ногама стоји на земљи а главом додирује крај ружичасто сјајних облака.“ ')

Посматрао сам једно дете, које је седело на кућнем прагу. Сунце је залазило. Запад је био сав у руменилу. Последњи сунчеви зраци, купали су се у оближњој реци и позлаћивали врхове оближњих шума. Дете је више од пола часа седело на прагу посматрајући нетремице запад. Мајка га је звала једаред, дваред и тек при трећем позиву, оно је окренуло главу. Из његових очију био је неки чудан сјај и првих неколико тренутака оно је чисто несвесно посматрало око себе. Оно је се, у том тренутку, дивило игри природе и духовно се није налазило на земљи. Његова машта, стварала је тада најфантастичније слике. Често пута, видимо дете, како се погледом удуби у хоризонат над којим се спустило неколико облака и који тада, због земљине округлине, изгледа као крај земље, или кад дете, кров прозор гледа натуштено небо, севање муња и грмљавину, или у вече небо окићено звездама и сјајним месецом. Све то дете фактички не може да разуме, али му жива, дечја машта даје одговора. Она му ствара дивне шарене слике, на објектима које посматра. То је дечији свет, свет самообмана и илузија. Оно живи у томе свету, уживљује се у њега и када га околности одвоје од тих чаролија, ми у њиховим очицама приметимо не малу жалост. Ти силни утисци, које дете добија, стварају код њега јаку вољу за причањем. Оно прича онако како оно разуме и како њему највише годи, без обзира што је то што оно прича самообмана и лаж. Оно

и не слути да је то далеко од стварности. Оно прича живо, наивно, убебљиво ма да лаж и истину у стварном животу

уме донекле да разликује. Један пример. Радећи општу припрему у првом разреду, рекао сам ученицима да нацртају кућу на својим таблицама. Прегледајући, испитивао сам појединачно ученике-детаљно цео цртеж. Зауставим се код једнога. Кућа грубо нацртана а поред куће много неких цртица разних дужина и кривина. Упитао сам га шта је то, — Кућа, — одговори дете и одмах продужи. „Пред кућом стоји жена. Код жене стоји кокошка и прича жени да ју је неки дечко ударио у крило. Одавде иде један старац, са белом брадом до колена

i) Ото Риле.