Учитељ

Психологија Позива 645

др.) Место тога налазе се у изобиљу источњачке бајке, које су, као што напред поменух, без малих изузетака, штетне по васпитање. Немачке бајке, нарочито Гримове и Андерсенове, француске Пјерове, де Лескинове, руске Кримове и др. добре су али ипак наше народно благо боље је.

„Сан, више но смех, одликује човека од животиње и утврђује његову надмоћност“, каже де Лескир у предговору свога „Оачараног Света“. Потребу за тим сном осећа и дете, Оно осећа како његова уобразиља ради и зато хоће приче. Дајмо наше приче нашој деци. Помажимо њиховом развијању и ства· рању и тиме ћемо часно одужити дуг своме народу а и целом човечанству.

ПСИХОЛОГИЈА ПОЗИВА

Милица Цветковићка — Београд

Психолошко испитивање способности за избор позива.

— Constanze Glaser-Ermes. —

У последњим двема деценијама психологија се од једне теоријске науке развила у примењену науку. Из лабораторија за експрименталну психологију — пре свега из првог и угледног лабораторија Виљема Вунта у Лајпцигу и из лабораторија за психологију мишљења Вилијама Штерна у Хамбургу — ступила је она у праксу и почела је обнављати и преиначавати економски живот; ово нарочито у Немачкој и Америци. Тако су у психотехничким лабораторијама великих школа и великих предузећа — предузета испитивања подобности да би се погодио избор међу кандидатима једног позива. Постаје једна нова наука, тако звана „психологија позива“, која различите позиве рашчлањава у њихове делимичне радове и истражује, на којим психичким и психофизичким функцијама ови почивају. За поједине позиве, као за кондуктере, телефонисткиње, жељевничаре, металце и друге раднике су изређени методи испитивања, на основу којом се истражује подобност,