Учитељ

668 У нати сеоеољ

и броја уписане деце по школама: Сједињене амер. државе 19.39; Канада 1655; Аргентина 11.91; Куба 1136; Чила 10,75. Уругвај 885; Парагвај 840; Боливија, Бразилија и Венецуела 2 и Мексико 0.76, Мексико је дакле та несрећна држава, која има најкањи број ученика али зато и највећи број аналфабета. Према мексиканском уставу о просвети се брину поједине државице онако, како то гласе њихове уредбе, те су школска уређења врло различита а школске прилике врло. рђаве. Због тога је ректор универзитета у Мексику израдио једну савремену реформу основних школа и ставио их под бригу централне владе. Тако је створен федерални секретари- | јати за народну просвету коме је стављено у задатак; да прошири, организује и развије општу професионалну културу, школе, библиотеке, лепе вештине итд.

Настава је у Мексику бесплатна и лајичка а похођење основне школе обавезно. Сиромашној деци даје се извесна помоћ и оснивају се дечји домови ва смештај сиротне и напуштене деце. За Индијанце отварају се специјалне школе, а варошке школе су више техничког карактера. За просветне трошкове старају се месне власти и централна управа. Секретаријат поставља насгавнике за више институте а остале наставнике постављају и отпуштају локални одбори састављени од ђачких родитеља, општин и учитеља. Чланове месних од“ бора бира окружни одбор а чланове окружног одбора бира Просветни Савет, који се састаје у Мексику сваке године месеца новембра ради свршавања просветних питања, доношења пројеката, пројеката, програма итд.

Иницијативом ректора у Мексику основано је једно нарочито удружење за борбу против аналфабетизма за ширење културе и задраве свести по „целој земљи. То удружење има 2281 чланова који су се назвали почасним учитељима и који

су се размилели по земљи отварајући школе и курсеве за неписмене. _

Данас у Мексику има преко 20.000 учитеља и преко 700.000. ученика. Осим основних школа има и специјалних школа за железничаре, зидаре, текстилне раденике итд,