Учитељ

672 NY u M._T e JB

То се види из признанице његове, по којој је примио од Атанасија Ивановича Стојковича „назначени мње Сербским владјетељним Књазем Милошем пућевија ђењги (500) пјат сот червонцев“. Признаница је писана 9. октобра 1831. у Петрограду.

Да ли се Зорић и кренуо на пут још те јесени, и каљ је стигао у Србију, то се из даље преписке не види. Ако је дошао у Србију у току 1831. не зна се шта је радио и где се бавио до пролећа 1832. год.

Ha једнога документа, који је издан 1837. год, види се да је Зорић постао воспитатељ Сијателни Бегова (синова Књаз — Милошевих) у априлу 1832. године.

Са колико је умешности, по каквом програму Зорић васпитавао Књажеве синове, о том нема никаква трага у актима али има два сведочанства од два знаменита човека који изричу свој суд о Зорићу и о његовој спремности ва посао којега се примио.

УУ једноме писму Копитару, Вук овако говори о Зорићу: „Само толико знам да је родом из Арада и да је у Темишвару био трговачки шегрт, потом као руски стражмештер. оженио се у Паризу некаквом францускињом, и избавивши се некако стражмештерства постане у Питеру (Петрограду), на препоруку Атанасија Стојковића, учитељ немачког језика при „Екатеринском Институту“. Овога Зорића позове Милош, на препоруку своји секретара, који су, лане, као посланици његови у Питеру били, за учитеља своје деце, и ево је сад, пре месец дана... дошао у Крагујевац, и премда је Стојковић, ваљада завидећи му слави и господству (није шала кад др: жавнога Књаза бити васпитатељ деце!) писао Милошу, да он није ни за учитеља деце сеоске, а камо ли књажевске, он је за сад још у великој части, а особито поред секретара, које су га препоручили“.“)

Петронијевић, бавећи се у Милошевој мисији у Петрограду, упознао се са Зорићем, и препоручио га Књазу. Може бити, да га је тада и Стојковић препоручивао: ако су тачне слутње Вукове, Стојковић је доцније, из зависти писао Књазу против Зорића. Вук је знао да му је Стојковић непријатељ

") Преп. Вукова 1,429. цит. Љ. Стојан, Живот и рад В. Ст. Караџића, 364.