Учитељ

Успомени двадесето годишњице 21

рајева, Сава Самарџић из Пљеваља, Ђура Шпадијер са Цетиња и Павао Дабиновић из Далмације. Како ова 2 последња нису могла доћи то су њихове реферате читали Јова П. Јовановић и Станиша Станишић.

Рефенти су прочитали извештаји о стању школа о тадашњим просветним прилиликама у свима покрајинама нашим.

Сем тих реферата прочитали су своје расправе Богдан Ђурђев из Земуна о најглавнијим принципима у настави, Ђока Михајловић из Новог Сава о образовању учитеља и положају њиховом и Мита Ђорђевић из Н. Сада о раду учитељеву на култури народној.

Сви су ови радови и расправе као и цео рад Конгреса одштампани у септембарској свесци „Учитеља“ год ХХМ која је по решењу Конгреса одштампана као Споменица са прославе двадесетпетогодишњице Уч. Удружења.

За време ових свечаних дана прославе и Конгреса биле су приређиване дивне забаве за учаснике Конгреса: један свечани концерат и позоришна представа и велики банкет, а првог дана цео је Конгрес изашао после парастоса у Сабор. Цркву и на Калимегдан где се поклонио сени пок. Јована Гавриловића учит. добротвора пред спомеником његовим и положио венац, одавши му заслужену пошту и пијетет.

Вредно је споменути ванредно лепе говоре које су држали приликом полагања венца на споменик Гавриловића: ЈЂубисав Јовановић, Томислав Ивканец, Аркадије Варађанин и живи наш соко Енгелберт Гангл!

Исто тако на банкету су држали сјајне говоре Мића Ивковић, Јован Благојевић, Михајло Јовић, Даворин Трстењак, Енг. Гангл и Војислав Борић.

На томе банкету су били и наше војводе из четничке организације пок. Јован Бабунски и Јован Довезенски, учи"тељи, који су се побратимили с пок. Трстењаком.

Сад ћемо још нешто рећи и о првој Југословенској учи"тељској конференцији па да завршимо.

Као што се из овога што је претходно казано види, план Управе Учит. Удружења био је у духу наше државне идеје: прво, да се приликом прославе 25. годишњице живота и рада Учит. Удружења на ХХШ учит. скупштини утврди једна етапа жултурно-напионалног рада нашег Удружења, обележе правци