Учитељ

32 Учитељ

Јосип Шкавић — Загреб.

Наша просвјетна политика последњих година"

За просуђивање наше просвјетне политике потребно је узети на првоме мјесту у обзир наше опће јавне прилике, које су утицале на изградњу нашега националнога живота од ослобођења и уједињења, а затим и оне политичке и просвјетне прилике, које су владале у појединим дјеловима нашега народа прије оснивања заједничке државе.

С обзиром на ово потоње ваља особито истаћи, да су на различним странама данашње наше државе опстојале различите просвјетне прилике увријежене дугогодишњим радом и да се с тим традиционалним радом није могло напречац прекинути. То је била једна од главних запрека јединственом развитку просвјетне политике након ослобођења и уједињења. Технички већ није се могло да проведе просвјетно настојање на једној јединственој основици, а још је већма томе било на путу оно, у што су се поједини просвјетни фактори и радници уживили кроз деценије, па је требало, да се постепено полази у просвјетним настојањима од таквих диференција према једној, свима заједничкој просвјетној бази. Но још већма, него ли те различне просвјетне прилике ометале су јединствену просвјетну политику политичке прилике, које су се развијале према традицији појединих дијелова народа у правцу, који није могао, да иде према некоме заједничком циљу, већ је што више, водио даље од оних циљева, који су означени као заједнички циљеви читавога нашега народа.

С највишега мјеста државне власти, која је водила рачуна о том, да што више народних снага и народних представника учествује у управљању државним пословима, сасвим се природно настојало и око тога, да се у државном апарату запосле и такви представници народа, који нијесу заступали оно, што је свему народу заједничко, већ напротив, који су радили само за оне циљеве, што су постављени традицијом појединим његовим дијеловима. Наравно то није могло да погодује опћим циљевима толико, да би се они могли реализовати, али се настојало, да се задовоље и оне

#) Расправа читана и примљена на Ш учит. Конгресу.