Учитељ

oh Če: | "и | # · “ ИН

34 А УУ ак е

Какогод данас читав наш јавни а нарочито политички живот носи на себи све значајке тражења неке чврсте точке, с које би се могао да развије цјелокупни рад, исто такои наша просвјетна политика карактеризована је тражењем једне основице, с које би се сва просвјетна настојања могла да развијају једним сталним правцем. Но невоља је у томе, што | можемо сваколика та тражења видети, како полазе различи“ -A тим смјером. Једна таква настојања полазе према битности | нашега националнога живота тражећи оно, што је свим дијеловима нашега народа заједничко, па да на тој основици H3- 4 раде наш школски закон, наставне програме и све оно, што | је потребно за нормирање школскога рада. Други напротив упирући се једнако тако на појаве нашега јавног живота настоје, да читав рад скрену према диференцијама, што се очитују у животу појединих дијелова нашега народа и да на њима изграде оне установе, које су потребне за уређење просвјетних прилика у народном школству. Подвргнемо ли сад критици ова оба правца, по којима се крећу настојања просвјетно политичка у нашој држави, видет ћемо, да онај први наилази на запреке у оним дијеловима народа, у којима опстоји традицијска баштина из прошлих времена, док други бива спречаван нарочито с оних страна, гдје се досада неговала мисао народнога јединства под именом југословенства, као и у оним дијеловима народа, гдје је национална идеја била знатно чистија и према томе ауторитативнија и снабдјевена извесном количином снаге и тежње за проширењем и на остале дијелове народа. Сасвим је погрешно ту тежњу квалификовати као тежњу за хегемонијом једнога дијела народа над другим, + јер то није друго него тежња јачега националитета за његовим проширењем у сродном елементу, из којега би требал) и истиснути туђинске примјесе. То је природна тежња, која се u заиста може често манифестовати као тежња за хегемонијом, но узмемо ли у обзир, што би од своје битне националне садржине изгубили, остали дијелови народа, видјет ћемо, да би фактично битност њихова остала сасвим нетакнута, а тек би се неке диференције и то оне, које су настале под туђинским утјецајем ослабиле и на мјестима елиминирале. Истина је нема ниједнога дијела нашега народа, у чијем животу нема туђинске примјесе. Нема уопће народа данас на земаљској