Учитељ

ПН "И 4 __

36 Учитељ

њавали. Но у тој прилици опазио сам фактично, да је дотичник, а и многи слушатељи, да су под тим мислили сасвим нешто друго, него што ми под тим разумијевамо. Наиме дотични референт мислио је под оним што нас зближава толерирање диференција. Ово је врло значајно, јер уноси у наш јавни живот једну нову тактику, која има додуше врло лијепо а лице, али је у суштини својој и у крајњим конзеквенцијама разлог не зближавању, него или разлог давању прилике, да се такве диференције ојачају или у најповољнијем случају, да под заштитом толеранције и даље вегетирају. Нема сумњеи а диференције имаду своју вриједност и своје значење за будућност нашега народа и за развитак наше народне културе. Но истина је такођер, да те диференције немају никакве вриједности нити за садашњост нити за будућност без онога, у чем треба оне да се укоријене и из чега треба оне да црпу животну снагу, хоће ли постати правом нашом националном особином, која ће бити у складу са цјелокупном нашом националношћу. Таква је тактика уистину само прикривено оно, што смо навикли називати сепаратизмом. Наше је чврсто. увјерење, да је врло лако толерирати све диференције, које имаду вредности за наш национални живот, тиме, да јачамо. нашу националну битност, из које су те диференције произашле. Толеранција се ту састоји у правичном пропењивању диференција према националном мјерилу. По оваковој тактици, какву препоручује дотични референт могли бисмо доћи до. тога, да сву пажњу приклонимо нашим националним разли-. кама, а оно што је главно, да пустимо с вида и да његујемо ко- 4 лико је то потребно. Вјерујемо даће доћи вријеме, кад ћемо тре- “3 бати да сву пажњу навратимо нјеговању диференција и уопће диференцирању нашега националнога живота но то је вријеме. . још далеко, прије тога треба, да се основка цјелокупнога. нашега живота јединствено изгради у свим дијеловима народа, и ојача толико, да је неће никаква диференција, нити икакав. туђински утјецај било које врсте моћи да задоји другим духом. или скрене другим смјером. |

Све ово, што смо досада казали, значи, да у нашем јавном, животу нема још данас апсолутно једне чврсте точке, с које би се могла да развија наша просвјетна политика. Све је то. тражење, сва су још настојања у стадију борбе и треба вре--