Учитељ

46: У чиич те љ

су јуче многи од вас дошли боси у. школу а данас. нисур — Јуче је. била роса, па-нам ноге нису зебле.а данас је осванула слана те би нам ноге зебле, кад. бисмо ишли боси. Шта смо имали по трави јуче изјутра а шта данас» — О · чему сада разговарамор — „BelULSq H Si 3[0x „VdiB? Циљ. — Сада разговарамо о роси и слани. (Циљ су поновили и најслабији ђаци, што значи да је погодан).

i

___ Синтеза. Шта је киша» — Пошто је киша вода, а шта је роса — Од чега постаје киша» — Кад је киша водаи постаје од вод. паре, онда од чега постаје роса» — А како постаје роса» — Пазите! Духните сви! Шта видите да из ваших уста излазир — Каква је та пара» И то је вод. пара. — Зашто је јутрос видимо, а када дан отопли, ми је не ви. димор» — Шта бива са вод. паром, кад је хладно» — Она се згушњава те је видимо. — Шта је овог — Стакло. Ко ће да дува у стаклог — Дувај МЛ Ви остали гледајте! Доста, МЛ „Децо, кад је М. почео дувати на стакло, шта је се најпре видело на стаклетур — Замагли се. А кад је M. још дувао» — Она се магличаста густина (вод. пара) претвори у капљице и оне поцуреше низ стакло. — Према томе, шта бива са вод. паром, кад се на предметима охлади> — Од ње постају капљице воде. — Кад дању сунце греје и загрева земљу, траву, „дрвеће и др., хоће ли се водена пара на њима претворити у вод капљице» — Зашто нећер — А кад наступи ноћ код нас, да ли ће земља, трава, дрвеће и др. што је на земљи "бити топлир — Пошто се они охладе, шта ће бити са вод. паром, што је на њима2г — Она ће се од њих охладити и на њима згуснути у вод. капљице. — И кад прође_ноћ а осване дан, шта ће бити на трави дрвећу и др. предметима > — Они ће бити обасути вод капљицимар — А како зовемо те вод. капљице» — У које доба год. имамо росуг — У пролеће, лето и јесен. — Имамо ли какве користи од росе» ЧОна натапа земљу те биљке боље расту.

Грубо и пречишћено понављање | одељка,

(ни шој II Шта научисмо» — А шта ћемо још да научимо>. Подциљ. — О слани. — Кад сунце огреје слану, у шта