Учитељ

Tolstojeva Pedagogika п

ponovi, svaki prilazi da са učitelj sasluša. Ućitelju je nemoguće da sve čuje, tada se sama deca grupišu po dvoje-troje i prepričavaju jedan drugome. Nezaposlenih nema! Pričaju ne po naredjenju učitelja, nego za to, što je njihov duh aktivan i traži oblik za svoju aktivnost.

Kao što u svakom zanatu ima načina za rad, tako isto u nastavi ima načina ili metoda. I dandanas nisu se još pedagozi složili, koja je metoda najbolja. Cilj je svake metode, da dobijemo šio više koristi, Minimum „energije i maximum produktivnosti. Naravno da je i L. Tolstoj imao takodje svoj način, svoju metođu svoj nastavni postupak.

Osnovno načelo, osnovni princip L. Toistoja sastojao se u tome, šio on sleduje za prirodom i smatra slobodu dečjeg duha i spoljni nered za neizbežan uslov za razviće individualnih osobina učenika. On kaže: „Učitelj, svaki učitelj teži da izabere najpodesniji za sebe način predavanja. 2. U koliko je metoda predavanja zgodnija za učitelja n toliko je ona teža za učenike i 3. Jedina je ta metoda najbolja, sa kojom su zadovoljni djaci“.

A da bi djaci bili zadovoljni, treba uvek voditi računa O njihovim individualnim osobinama i prirodnim sklonostima i nagonima.

Interesantno je bar u najkraćim potezima upoznati se sa gledištem L. Tolstoja na pojedine predmete.

Povodour učenja gramatike Tolstoj kaže da ne ono ne vodi cilju, jj. znanju jezika, niti umenju pravilno govoriti. Mnogo ima ljudi, koji su nepismeni, ali ipak pravilno govore. Dakle stvar nije u gramatici. Kao nzjbolje sredstvo za izučavanje jezika on smatra vežbanja u pismehim sastavima.

U modernoj pedagogici gospodari tendencija, đa se učenje počinje stvarnom nastavom, ili kako kažu neki pedagozi opažajnom, polazeći pri tome od poznatog ka nepoznatome, od konkretnog ka apstraktnom i t.d. Ovaj princip, mođerna pedagogika primenjuje po mogućsivu na svima stupnjevima školske nastave. Medjutim Tolstoj sasvim drukčije gleda na ovu stvar. On kaže: „Učitelju sve, što je prosto i univerzalno izgleda lako; djaku pak sve složeno i živo izgleda lako“. Kao što vidimo izmedju gledišta Tolstoja i modernog postoji kontradikcija. Tolstoj ovu svoju tezu dokazuje vrlo jakim dokumentima na osnovu psihološkog analiziranja dečjih pismenih sastava.