Учитељ

Учитељска самосвест 17

да би се могао одважити на упозоравање, саветовање и апел, упућен учитељским редовима.

Он није подозревао свесне моралне мане и неваљалсгва. Он је тражио и видео само погрешке, недостатак свести, познавања, образовања и искуства. А кад их је нашао, питао се: зашто Кад је и то испитао, размишљао је, шта треба чинити, да би се погрешке исправиле а живот се очистио и пошао правим путем.

Јану је био свестан тога, да пише и за оне, који га, или не могу или неће хтети да разумеју, јер можда — из доследности не смеју да разумеју. А ипак је био уверен, да говори из душе већине учитеља.

Заиста! Дух учитељског сталежа и позива јесте, прадавним развитком културе и традиције, нагомилана снага, која се стално јавља за своје право, како у тамној тако и у расветљеној свести свакога појединца, ако то није само аутомат, само учитељски занатлија или надничар, који ради само за плату. Па и ако појединци заборављају шта треба да буде њихов позив а својом личношћу га срамоте, ипак не може потамнети, нити се може истиснути извесна представа, која се у јавном мњењу и у сталешкој свести укоренила: шта треба да буде учитељство у својој целини и какав је његов задатак у народној култури.

Јану је писао и за оне, који га нису читали, нити би га из књиге схватили. Како је то могуће» Мислим, да је то сасвим логично. Баш за такве, глуве и слепе, биле су његове мисли најпотребније. Али је Јану знао и могао је очекивати, да ће бити некојих, макар и мало њих, који ће о његовој књизи промислити и примити се чак и тога, да о њој обавесте оне слепе и глуве и себе саме, према њеним начелима поуче и изаберу себи правац.

А време пролази. И најјачи глас слаби и губи се у току дана, а губећи се јеца, што није постигнуто оно, што је било замишљено. А данас — осећа се потреба, да се сличан апел понови.

*

Нека сам ма ко, само кад о себи мислим, долазим до основних питања:

Шта сам — и шта треба да будем 2

Учитељ 2