Учитељ

Виша педагошка школа 25

на универзитету, и то је старије мишљење, док су други, и то управо у новије доба, све већма, заузети за оснивање засебних педагошких завода, који ће учитеље основних школа спремати за различне позиве у организацији основнога народног школства, под којом се разумијевају све установе за течење опћене образованости потребне најширим слојевима народа.

Да размотримо мало једно и друго мишљење и да пскушамо установити, које од њих налази више оправдања у потребама народне образованости и у потребама руковођења школске организације, као и у организацији оних завода, којима се намјењује задовољавање тих потреба.

Универзитет је намијењен од средњега вијека, кад је почело оснивање таквих завода, науци и њему припада у задатак, да спрема научењаке, то јест људе, који ће својим радом послужити напредовању науке, који ће се посветити научном истраживању. То је главни задатак универзитета. Успут је универзитет почео да спрема и практичне раденике, учитеље у средњим школама, судце, адвокате, практичне лијечнике и т. д. Но свима практичним занимањима, за које треба виши студиј, није могао универзитет да пође у сусрет, па су тако постали виши заводи изван универзитета, као што су различне техничке, ветеринарске, економске, комерцијалне високе школе, или су опет у самим универзитетима оснивани нови факултети, у којима се текло више образовање за различна практична занимања. Такви се факултети по организацији рада битно разликују од старијих факултета и имаду заједничку само врховну управу па права и дужности с 06зиром на професоре и ученике. Што се тиче организације рада, то се дешава понајчешће, да се у томе старији факултети прилагођују новима, и да тако данас универзитет губи све већма своје пређашње лице и постаје институција, којој је главна сврха образовање практичних радника у различним струкама. Образовањем научењака постаје његовим споредним задатком. Несумњиво је тај пријелаз увјетован такођер и мијењањем схваћања научнога рада, који прелази из чисте апотрактности на реалне темеље, од књиге к животу и практичном раду, па су према томе старији фгкултети још увијек изграђени на оном сколастичком схваћању науке и научнога рада, на формализму. То је уједно и главни разлог, што се