Учитељ
Виша педагошка школа 27
зовање, у реалним практичан дух, а у средњим учитељским школама требало би да то мјесто заузме методичко образовање, да такав дух завлада у цјелокупном њезином раду. Даље требало би, да се поједини предмети у настави обрађују тако, да ученик у свакоме од њих задобије способност самосталнога проучавања оне грађе, коју треба да обради у основној школи. Свима је нама познато, да је велика чест грађе, што је учитељ обрађује у основној школи зависна од. краја, у ком се школа налази, и то несамо географска, хисторијска и она у познавању природе, него и језична грађа, па она у цртању, ручном раду и готово у свакој дисциплини. И данашњи учитељски приправвик требао би да практично изради неколико програма за поједине школе проучавајући поједине крајеве с различних страна. Тај рад његов требао би да буде систематски проведен, а не као данас, кадсеу свакој тобоже научној екскурзији настоји једино да се пројури што већи терен, како бисмо се могли да похвалимо, колики смо пут превалили. Онакве екскурзије биле би и далеко јевтиније, јер нијесу нимало зависне од даљине пута, па се могу да врше и у самоме мјесту учитељске школе и у најближој околини тога мјеста. У другим државама, на пр. у Њемачкој имаде у наставним програмима за основне школе одређен крај, који треба пријећи и проучити, а то је исто и у наставним програмима учитељских школа, само с другим намјерама. У основној школи с намјером, да се упозна крај, а у учитељским с тенденцијом, да се ђаци упуте, на који ће начин дјеца крај упознати, што им треба мотрити и како ће се то проматрање извршити.
Да наведемо и неке детаље. Наставу материнскога језика ваља у почетку првога разреда вршити у дијалекту, којим дјеца говоре. Тражи се, да учитељ углавном познаје све дијалекте. Према томе требало би за учитељске школе унијети у наставни програм вјежбе за пренашање из једнога дијалекта у други, из кајкавскога у штокавштину и обрнуто. ит. д. Главне особине дијалеката требали би учитељски приправници да познају темељито и ради остале наставе у материнском језику, јер се она у свим разредима треба да оснива на дијалектима краја, у ком је школа, јер треба да дјеца науче нравилнб говорити и писати нарочито оне облике, који се у