Учитељ

42 Уа НИ РАЈ

OU роиим

" Ова истраживања помогла су у исто време да се отвори један истински рудник научних и теоријских посматрања о интуитивним, интелективним и мнемоничким типовима, о фантастичној активности, О сугестији, знању узрочних појмова, о емотивним, интелективним и етичким диференцијама међу децом вароши и села, о пореклу интелектуалног занимања, о односима између развића појмова и говора, 0 аперцептивним моћима, који воде дечју перцепцију по одређеном путу и још многа друга слична питања.

(С погледом на интуицију, као што вели репа Мапе) деца се могу поделити на аналисте, који се ограничавају просто да репродукују више или мање поглавито оно, што су видели и на синтшетисте, који су наклоњени тумачењу ресултата. Па и представе вербалног значаја подложне су индивидуалним варијацијама из којих се могу видети знаци умне зрелости ученика.

Други један врло важан ресултат, који се добио из испитивања Госпође Ломброзо, је што дете не прелази од појмова мање апстрактних више апстрактнима, већ од конкретних. представа прелази на најопштије облике мишљења а од ових, као што је приметио Росмини, прелази на специјалне категорије. Стога се може рећи, да у колико је већи број специјалних појмова, којима господари дете, у толико је богатија свест апстракцијама и у колико више оно господари општим идејама у толико више има начина, да формира специјалне појмове са процесом детерминације. Још је се показало, да развитак духа не иде од нижих функција вишим, већ обратно и да су представе, којима се дете служи, једностране, сиромашне и нетачне да и интелигентнији дечаци немају увек готов представни материјал; да деца имају једну количину врло различитих идеја и да је њихова свест конструисана на специјални начин. Ако се води рачуна о тој количини и оним особитим способностима, деца престају да схватају механички и показују се способна, да се интересују и да суделују у васпитном раду.

Што се тиче света дечијих представа, из поменутих екс-

перимената доказало се, да је он непотпун и квантитативно

1) Della Valle: „Le Гера! del lavoro mentale“. Torino 1910.