Учитељ

72 Учитељ

„најсавршенији“ на кугли земљиној, само је свет толико „ограничен“ да то не уме да увиди. Ја бих и преко овога прешао да дотично лице поред других неистина није изнело у дотичном броју „Учитеља“ и најодвратнију лаж да је цела Босна и Херцеговина одбацила моје читанке које су државно издање. Истина је, чуо сам, да је један верски поглавар замерио мојим читанкама што у њима имају и речи: Србин, Српкиња, Свети Сава, слава, црква, које по његовом схватању не треба да буду у књигама које ће долазити у руке Српчићима муслиманске вере. Тај исти поглавар замерио је је и буквару дотичнога лица, које ме стално напада, што у његовом саставу има реч црква („џамија“ је турска црква!) Дотични верски поглавар, резуме се, мисли да ни у једној читанци, која ће долазити у руке Српчића муслиманске вере, не треба да буде споменутих речи којима је замерено што их има у мојим читанкама.

Ово је једно начелно гледиште на које ћу се ја вратити да га претресем заједно са свима замеркама које чини лице коме сам ја трн у оку, те ме и грди стално. Тада ћу ја пречистити рачуне са добро познатим лицем које уме да клевета, да ружи, али не уме ништа паметно да каже чиме би задобило симпатије своме шарабатању.

Примите уверење о моме одличном поштовању.

'30. јуна 1927. год. Љуб. М. Протић у Београду Проте Матеја ул. 6. ХРОНИКА. Главна учитељска скупштина. — Августа 19, и 20. обав-

љена је у Скопљу скупштина удруженог југословенског учитељства наше Краљевине. Приликом решавања, још у току године, где ће се обавити учитељска скупштина — нарочито учитељи из Словеније изјавили су жељу, да се скупштина обави у негдашњој престоници славнога цара Душана, у Скопљу. Хрватски су учитељи то прихватили, а учитељи из Србије нису имали разлога да овој жељи браће Словенаца и Хрвата не изађу у сусрет и тако је решено, да се седма