Учитељ

4 Учитељ

дидактике и ваљаности експерименталних истраживања у опредељењу методе приложила су Лајева истраживања у аритметици, као што се то огледа у његовом делу: Гићтег дштећ: den Rechenunterricht der Unferstufe gegrindet auf didaktische Experimente (Leipzig, 1907, 285, 2 издање; треће издање изишло je 1914, под насловом: Рег Ресћепитјеттсће aut experimentel!pšdagogischer Grundlage: IL Teil: Unterstufe, Leipzig, Quele & Меует, стр. 304) које је први пут изишло 1898. г. Др. В. А. Лај и овде се обара на појединачна мишљења и покушава да определи порекло броја помоћу актуалног истраживања. Методе и избор градива не треба да се препуштаји ћуди индивидуалног учитеља; то треба прилагодити начину акције ђака, Другим речима, метода се мора удесити према начину како се број рађа у детињем духу; излагање градива мора се одабирати према прилагођивању на детињи дух. Ово се опет може детерминисати само дидактичким експериментисањем, контролним посматрањем како дух ради. То је основица Лајеве аритметичке наставе у основним школама.

Потпуно сувишно излагање нове експерименталне дидактике обелодањено је 1903. г. у Лајевом делу; „Пје Ехреттептеџе Ртаакик, ihre Grundlegung mit besonderer Riicksicht aut Мизкејатп, МШе ипд Та!“ (Млезђадеп, стр. 595). У овом делу он излаже своју педагошку „вјеру“, своје „вјерују“. Активност, покрет, експресија јесте основица људског развића. Наша кинестика, наше моторичко имање јесу наше најдрагоценије благо; од њих зависи наш будући душевни напредак. Школа. садашњице која се скоро ни мало не служи овим активним капиталом траћи само своје огромне могућности. Онај школски живот који даје прилике за најпотпуније употребљавање нашег активног капитала, даје нам зајам са највећим интересом.. Даје ефективну провизију за растење богатог душевног и физичког живота.

Пасивност, рецептивност, апсорбовање мора дати место: активности, експресији, конструкцији, стварању. „Школа учења“ (Тетвзстше) и „школа седења“ (5 25стше) мора се заменити школом рада (Тагзстије). Нема импресије (упечатка, утиска) без експресије (изражавања, испољавања), нема надражаја без реакције (одговарања).

Ово педагошко вјерују, овај радасоствсћег Отипарипгр