Учитељ

254 Учитељ

да првим познатим песником расе српске сматрамо достојног Сина Лазарева.

Зар преку смрт овог великог човека није опевао најученији дворанин његов, Константин Философ» И зар је није у стиху опевао! Зар и то није потврда за правичан одговор на питање о првим и о правим почецима књижевне поезије наше»

- ж - #

Српска умешност има посебног узрока доба Деспота Стефана сматрати нарочито дарованим моментом за своје „оваплоћење.

Није то стога што архитектонски рад ~ Paдича Боровића припадаше данима Лазара, Милице и Стефана; не ни стога што је било „ресавскога писанија“, како се „нигде више не обрете“; па-чак не ни с оног рада који у Минхенском Псалтиру показује онакве ориђиналне особине, по којима се ценн да је сраска уметност засновала била самошикли и самостални живот свој. | |

Али јесте са свега тога, и с пп ја. других не ~ | мање значајних појава наша уметност смело била погледала | у властиту своју будућност, а тај је поглед учинила у данима "започетака нашега препорођаја. Она је, несумњиво, најбоље угледала 6 ла кулу светиљу домородне културе — отвореније од књиге, јасније од науке, изразитије од песме!

_____ Јешки су дани, по том, њен полет зауставили, али не "и крила полету сасекли... | |

| CC | РА - | У велику се Просвешну заслугу Деспота Стефана уписује

и засновање једнога града, који ће од тога доба па сведо | о

. данашњега дана бити знан, чувен и поштован у Европи — _

- у свету. Он ће то бити одмах, још за живота Деспотова;

биће и кад га против завојевача из Азије узме у своје моћно | 7

. закриље онда још снажна угарска краљевина, у коју се нада =

и сав католички запад; такав ће остати и кад у њему _завлада | =

страшни непријатељ и победилац, и кад, после толиких иску- 7

шења, поносито постане столицом срећног Јужног Словенства. Деспот је обновио — тачније тек тада за живот засно-

звао — Београд.